Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇮🇪

Irska Promena Nezaposlenosti

Cena

3.557 Persons
Promena +/-
-6.682 Persons
Promena %
-96,87 %

Trenutna vrednost Promena Nezaposlenosti u Irska iznosi 3.557 Persons. Promena Nezaposlenosti u Irska je pala na 3.557 Persons dana 1. 12. 2023., nakon što je iznosila 10.239 Persons dana 1. 7. 2023.. Od 1. 2. 1967. do 1. 2. 2024., prosečan BDP u Irska je bio 168,34 Persons. Najviša vrednost je zabeležena dana 1. 1. 2009. sa 36.254,00 Persons, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 9. 2011. sa -32.272,00 Persons.

Izvor: Central Statistics Office Ireland

Promena Nezaposlenosti

  • Maks

Promena stope nezaposlenosti

Promena Nezaposlenosti Istorija

DatumVrednost
1. 12. 2023.3.557 Persons
1. 7. 2023.10.239 Persons
1. 6. 2023.7.931 Persons
1. 12. 2022.3.758 Persons
1. 11. 2022.1.329 Persons
1. 10. 2022.500 Persons
1. 8. 2022.425 Persons
1. 7. 2022.9.881 Persons
1. 6. 2022.14.916 Persons
1. 3. 2022.15.748 Persons
1
2
3
4
5
...
35

Slični makroekonomski pokazatelji za Promena Nezaposlenosti

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇮🇪
Minimalne zarade
12,7 EUR/Hour11,3 EUR/HourGodišnje
🇮🇪
Nepuno radno vreme
588.8 584.3 Kvartal
🇮🇪
Nezaposlena lica
136.1 129 Mesečno
🇮🇪
Plate u proizvodnji
1.034,48 EUR/Week1.001,33 EUR/WeekKvartal
🇮🇪
Plateži
921,81 EUR/Week905,68 EUR/WeekKvartal
🇮🇪
Populacija
5,19 mil. 5,06 mil. Godišnje
🇮🇪
Produktivnost
124,306 points124,545 pointsKvartal
🇮🇪
Promena zaposlenosti
0,3 %0,5 %Kvartal
🇮🇪
Prosečan broj sati nedeljno
32,5 Hours32,6 HoursKvartal
🇮🇪
Prosečna zarada po satu
29,82 EUR28,43 EURKvartal
🇮🇪
Prvi zahtevi za naknadu za nezaposlene
43.49 Persons38.037 PersonsMesečno
🇮🇪
Puno radno vreme
2,125 mil. 2,105 mil. Kvartal
🇮🇪
Rast zarada
4,7 %2,6 %Kvartal
🇮🇪
Starosna granica za penziju žena
66 Years66 YearsGodišnje
🇮🇪
Starosna granica za penzionisanje muškaraca
66 Years66 YearsGodišnje
🇮🇪
Stopa dugoročne nezaposlenosti
1 %1,1 %Kvartal
🇮🇪
Stopa nezaposlenosti
4,7 %4,5 %Mesečno
🇮🇪
Stopa nezaposlenosti mladih
11,4 %10,4 %Mesečno
🇮🇪
Stopa ponude poslova
1,1 %1,1 %Kvartal
🇮🇪
Stopa zaposlenosti
74 %74,2 %Kvartal
🇮🇪
Stopa zaposlenosti
65,6 %65,7 %Kvartal
🇮🇪
Troškovi rada
105,3 points95,8 pointsKvartal
🇮🇪
Zaposleni
2,709 mil. 2,695 mil. Kvartal

Šta je Promena Nezaposlenosti

Kategorija „Promena nezaposlenosti“ na našoj web stranici eulerpool predstavlja ključni indikator u analizi makroekonomskih kretanja. Naše profesionalno prikazivanje makroekonomskih podataka omogućava investitorima, ekonomistima i kreatorima politika temeljit uvid u dinamiku tržišta rada. U ovoj obimnoj analizi objasnićemo značaj promene nezaposlenosti, kako se ovaj indikator meri, faktore koji na njega utiču, kao i njegovu ulogu u ekonomiji Srbije. Promena nezaposlenosti je jedinstven indikator koji prati varijacije u stopi nezaposlenosti tokom određenog vremenskog perioda. Ključne metrike koje se prate uključuju apsolutne promene u broju nezaposlenih, relativne promene u procentima, kao i sezonski prilagođene vrednosti. Ova mera omogućava stručnjacima da prate kako i zašto se stopa nezaposlenosti menja, čineći ga nezamenjivim alatom za ekonomsku analizu. U Srbiji, kao i u većini zemalja, stalni monitoring stope nezaposlenosti obavlja republički zavod za statistiku kroz anketu o radnoj snazi. Ova anketa pruža sveobuhvatne informacije o zaposlenosti, nezaposlenosti i radnoj snazi. Ne samo da daje podatke o ukupnom broju nezaposlenih osoba, već omogućava i analizu demografskih karakteristika nezaposlenih kao što su pol, starosna grupa, nivo obrazovanja i dužina nezaposlenosti. Promene u stopi nezaposlenosti utiču na različite aspekte ekonomske politike i društvenog života. Kada nezaposlenost raste, ekonomija može doživeti smanjenje ukupne potrošnje, jer nezaposleni građani obično imaju niži raspoloživi dohodak. Smanjenje potrošnje može dalje dovesti do pada proizvodnje, što uzrokuje dodatne gubitke radnih mesta u spirali koja može biti izazovna za ekonomsku stabilnost. Promena nezaposlenosti takođe ima značajan uticaj na fiskalnu politiku. Viša stopa nezaposlenosti povećava pritisak na sistem socijalne zaštite, jer vlada mora da obezbedi povećane izdatke za naknade nezaposlenima. Ovo može rezultirati deficitom budžeta, jer prihodi od poreza opadaju dok potrebe za socijalnim davanjima rastu. U ekstremnim slučajevima, rast nezaposlenosti može dovesti do političke nestabilnosti i društvenih tenzija, jer povećana nezaposlenost često podstiče nezadovoljstvo među građanima. Sa druge strane, opadajuća stopa nezaposlenosti može signalizirati ekonomski oporavak i jačanje tržišta rada. Rast zapošljavanja često vodi povećanju potrošnje, što stimulira proizvodnju i može generisati dodatne prilike za radna mesta. Međutim, čak i pri opadajućoj nezaposlenosti, važno je analizirati kvalitet novootvorenih poslova, jer visoka stopa zaposlenosti ne garantuje nužno i dobrobit radnika ukoliko su otvorena radna mesta niskokvalifikovana i nisko plaćena. Faktori koji utiču na promene u stopi nezaposlenosti su višestruki i često međuzavisni. Makroekonomski faktori uključuju ekonomski rast, inflaciju, fiskalnu i monetarnu politiku države. Na primer, ekonomski rast obično rezultira u otvaranju novih radnih mesta, dok inflacija može smanjiti kupovnu moć stanovništva i dovesti do pada potrošnje. Fiskalna politika, kroz povećanje ili smanjenje poreza i javne potrošnje, direktno utiče na zaposlenost. Sa aspekta monetarne politike, kamatne stope određuju troškove zaduživanja za preduzeća, što dalje utiče na njihovu sposobnost za investiranje i zapošljavanje. Sektor specifični faktori uključuju promene u industriji i tehnološki napredak, koji mogu imati dvostruki efekat na zapošljavanje. Na primer, automatizacija može smanjiti potrebu za radnom snagom u proizvodnji, ali istovremeno otvoriti nova radna mesta u sektorima vezanim za tehnologiju i inovacije. Takođe, globalna ekonomska kretanja, kao što su međunarodna trgovina i imigracija, mogu uticati na domaće tržište rada. Sezonski faktori takođe igraju značajnu ulogu u promenama nezaposlenosti. Mnoge industrije, poput poljoprivrede, građevinarstva i ugostiteljstva, imaju izražene sezonske fluktuacije zapošljavanja. Na primer, tokom leta može doći do povećanja zaposlenosti u turizmu, dok zimski meseci mogu doneti smanjenje radnih mesta u građevinarstvu. Analiza dugoročnih trendova promene nezaposlenosti može otkriti strukturne probleme u ekonomiji. Na primer, persistencija visoke dugoročne nezaposlenosti može ukazivati na neusklađenost između ponuđenih i traženih veština, što zahteva adekvatne obrazovne i trening programe. Takođe, regionalne razlike u nezaposlenosti mogu sugerisati potrebu za ciljanom regionalnom politikom kako bi se uravnotežile ekonomske prilike širom zemlje. Na kraju, promene nezaposlenosti imaju značajne implikacije na pojedince i društvo. Nezaposlenost može negativno uticati na mentalno zdravlje, izazvati finansijske teškoće i smanjiti kvalitet života. Stoga je važno da kreatori ekonomske politike osmisle efikasne strategije za smanjenje nezaposlenosti i promociju održivog zapošljavanja. Naša web stranica, eulerpool, služi kao pouzdan izvor informacija za sve one koji žele da prate ove promene i analiziraju njihovu dinamiku u kontekstu šire ekonomske slike.