Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Nemačka Rast zarada
Cena
Trenutna vrednost Rast zarada u Nemačka iznosi 3,1 %. Rast zarada u Nemačka je opao na 3,1 % dana 1. 6. 2024., nakon što je bio 3,8 % dana 1. 3. 2024.. Od 1. 3. 1992. do 1. 9. 2024., prosečan BDP u Nemačka bio je 0,30 %. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 9. 1992. sa 6,00 %, dok je najniža zabeležena dana 1. 9. 2022. sa -5,40 %.
Rast zarada ·
Maks
Rast zarada | |
---|---|
1. 3. 1992. | 5,40 % |
1. 6. 1992. | 3,10 % |
1. 9. 1992. | 6,00 % |
1. 12. 1992. | 5,30 % |
1. 3. 1993. | 1,20 % |
1. 6. 1993. | 0,90 % |
1. 3. 1994. | 0,80 % |
1. 3. 1995. | 0,10 % |
1. 6. 1995. | 1,80 % |
1. 9. 1995. | 1,60 % |
1. 12. 1995. | 1,10 % |
1. 3. 1996. | 1,00 % |
1. 9. 1998. | 0,60 % |
1. 12. 1998. | 0,30 % |
1. 3. 1999. | 0,30 % |
1. 6. 1999. | 1,40 % |
1. 9. 1999. | 0,70 % |
1. 12. 1999. | 0,10 % |
1. 3. 2000. | 0,20 % |
1. 9. 2000. | 0,20 % |
1. 3. 2001. | 0,80 % |
1. 12. 2001. | 0,40 % |
1. 9. 2002. | 0,80 % |
1. 12. 2002. | 0,20 % |
1. 3. 2003. | 0,40 % |
1. 6. 2003. | 0,60 % |
1. 3. 2004. | 0,40 % |
1. 6. 2008. | 0,90 % |
1. 12. 2008. | 1,10 % |
1. 9. 2009. | 0,70 % |
1. 3. 2010. | 0,80 % |
1. 6. 2010. | 1,90 % |
1. 9. 2010. | 1,30 % |
1. 12. 2010. | 1,60 % |
1. 3. 2011. | 1,90 % |
1. 6. 2011. | 2,10 % |
1. 9. 2011. | 0,80 % |
1. 12. 2011. | 0,20 % |
1. 3. 2012. | 0,10 % |
1. 6. 2012. | 0,60 % |
1. 9. 2012. | 1,00 % |
1. 12. 2012. | 0,70 % |
1. 3. 2014. | 1,40 % |
1. 6. 2014. | 1,40 % |
1. 9. 2014. | 1,70 % |
1. 12. 2014. | 2,10 % |
1. 3. 2015. | 2,60 % |
1. 6. 2015. | 2,30 % |
1. 9. 2015. | 1,80 % |
1. 12. 2015. | 2,10 % |
1. 3. 2016. | 2,50 % |
1. 6. 2016. | 1,80 % |
1. 9. 2016. | 1,80 % |
1. 12. 2016. | 1,30 % |
1. 3. 2017. | 1,00 % |
1. 6. 2017. | 1,50 % |
1. 9. 2017. | 0,70 % |
1. 12. 2017. | 0,70 % |
1. 3. 2018. | 1,50 % |
1. 6. 2018. | 0,70 % |
1. 9. 2018. | 1,70 % |
1. 12. 2018. | 1,30 % |
1. 3. 2019. | 1,10 % |
1. 6. 2019. | 1,30 % |
1. 9. 2019. | 2,00 % |
1. 12. 2019. | 0,60 % |
1. 3. 2020. | 0,10 % |
1. 12. 2020. | 0,40 % |
1. 6. 2021. | 3,20 % |
1. 6. 2023. | 0,10 % |
1. 9. 2023. | 0,60 % |
1. 12. 2023. | 1,80 % |
1. 3. 2024. | 3,80 % |
1. 6. 2024. | 3,10 % |
Rast zarada Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2024. | 3,1 % |
1. 3. 2024. | 3,8 % |
1. 12. 2023. | 1,8 % |
1. 9. 2023. | 0,6 % |
1. 6. 2023. | 0,1 % |
1. 6. 2021. | 3,2 % |
1. 12. 2020. | 0,4 % |
1. 3. 2020. | 0,1 % |
1. 12. 2019. | 0,6 % |
1. 9. 2019. | 2 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Rast zarada
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇩🇪 Harmonizovana stopa nezaposlenosti | 3,5 % | 3,5 % | Mesečno |
🇩🇪 Minimalne zarade | 12,41 EUR/Hour | 12 EUR/Hour | Godišnje |
🇩🇪 Nepuno radno vreme | 12,152 mil. | 12,074 mil. | Kvartal |
🇩🇪 Nezaposlena lica | 2,86 mil. | 2,856 mil. | Mesečno |
🇩🇪 Plate u proizvodnji | 100,44 points | 115,3 points | Mesečno |
🇩🇪 Plateži | 4.1 EUR/Month | 3.975 EUR/Month | Godišnje |
🇩🇪 Populacija | 84,7 mil. | 84,4 mil. | Godišnje |
🇩🇪 Poslovi | 696.01 | 698.87 | Mesečno |
🇩🇪 Produktivnost | 92,6 points | 94,2 points | Mesečno |
🇩🇪 Promena stope nezaposlenosti | 7 | 27 | Mesečno |
🇩🇪 Promena zaposlenosti | -0,1 % | 0,1 % | Kvartal |
🇩🇪 Puno radno vreme | 29,224 mil. | 29,435 mil. | Kvartal |
🇩🇪 Starosna granica za penziju žena | 66 Years | 65,92 Years | Godišnje |
🇩🇪 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 66 Years | 65,92 Years | Godišnje |
🇩🇪 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 0,9 % | 0,9 % | Kvartal |
🇩🇪 Stopa nezaposlenosti | 6 % | 6 % | Mesečno |
🇩🇪 Stopa nezaposlenosti mladih | 6,9 % | 6,9 % | Mesečno |
🇩🇪 Stopa ponude poslova | 3,1 % | 3,5 % | Kvartal |
🇩🇪 Stopa zaposlenosti | 77,4 % | 77,1 % | Kvartal |
🇩🇪 Stopa zaposlenosti | 79,9 % | 80 % | Kvartal |
🇩🇪 Troškovi rada | 116,91 points | 116,05 points | Kvartal |
🇩🇪 Zaposleni | 45,878 mil. | 45,881 mil. | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Rast zarada
Rast plata: Dinamika i Ekonomija Rast plata predstavlja jedan od ključnih indikatora ekonomskog zdravlja i prosperiteta države. Kao makroekonomski fenomen, rast plata omogućava analizu tržišta rada, produktivnosti i standarda životnog nivoa stanovništva. Eulerpool, kao profesionalni sajt za prikaz makroekonomskih podataka, posvećuje posebnu pažnju detaljnoj analizi ovih dinamičnih faktora kako bi pružio korisnicima najpouzdanije informacije. Ekonomski stručnjaci koriste rast plata kao vitalnu meru za procenu ukupnog ekonomskog razvoja. Plata, kao glavni izvor prihoda stanovništva, direktno utiče na potrošnju, štednju i ulaganja. Kada plate rastu, povećava se sposobnost domaćinstava da troše na dobra i usluge, što stimulira privredu. S druge strane, stagnirajuće plate mogu dovesti do smanjene potrošnje i nižeg ekonomskog rasta. Rast plata je usko povezan sa inflacijom. Ako plate rastu brže od inflacije, kupovna moć zaposlenih se povećava, što podiže životni standard. Međutim, visoki rast plata može dovesti do inflatornih pritisaka, posebno ako nije praćen rastom produktivnosti. Inflacija može neutralisati efekte rasta plata i smanjiti realnu kupovnu moć. Ekonomski kreatori politika često nastoje održati balans između rasta plata i inflacije kako bi obezbedili stabilnost ekonomije. Analiza rasta plata zahteva sagledavanje više faktora. Prvi faktor je produktivnost rada. Ako radnici postaju efikasniji i produktivniji, kompanije mogu povećati plate bez povećanja cena proizvoda. Drugi faktor je zakonodavni okvir, uključujući minimalne plate i radna prava, koji direktno utiču na dinamiku plate. Treći faktor je ponuda i potražnja za radom; u industrijama sa manjkom kvalifikovane radne snage, plate obično rastu kako bi privukle i zadržale radnike. Makroekonomski pokazatelji, kao što su bruto domaći proizvod (BDP), stopa nezaposlenosti, i investicioni tokovi takođe utiču na rast plata. Na primer, kada BDP raste, izrazito je veća verovatnoća da će se povećati i plate, jer privreda stvara više bogatstva. Slično, niža stopa nezaposlenosti znači da radnici imaju više pregovaračke moći za veće plate. Globalizacija i tehnološki napredak dodatno komplikuju dinamiku rasta plata. Globalizacija može doneti konkurenciju sa tržišta rada iz drugih zemalja, pritisak za smanjenje plata u nekim sektorima, dok istovremeno može otvoriti mogućnosti za visoko kvalifikovane radnike. Tehnološki napredak, s druge strane, može povećati produktivnost i omogućiti rast plata, ali i stvoriti tehnologijski bez posla koja može smanjiti prosečne plate u nekim industrijama. Socijalni faktori, poput obrazovnog sistema i demografskih promena, takođe igraju značajnu ulogu. Dobro obrazovan radnik može očekivati veći rast plate tokom karijere zbog veće vrednosti koje donosi svojim poslodavcima. Osim toga, starenje stanovništva može dovesti do manjka radne snage, što dalje može povećati pritisak na rast plata. Eulerpool pruža sveobuhvatne makroekonomske podatke koji omogućavaju korisnicima dubinsku analizu rasta plata. Naša platforma omogućava pristup istorijskim i trenutnim podacima, kao i predviđanja zasnovana na ekonomskoj analizi i modelima. Ovi podaci su dragoceni za ekonomske analitičare, političare, investitore i poslovne lidere koji moraju doneti informisane odluke bazirane na najnovijim trendovima i pokazateljima. Na kraju, razumeti rast plata zahteva uzimanje u obzir niza međusobno povezanih faktora. Eulerpool nudi alatke i informacije koje pomažu u dešifrovanju složenosti ove ekonomske metrike, omogućavajući korisnicima da steknu holističko razumevanje tržišta rada i efekata plata na širu ekonomiju. Naša misija je da osiguramo tačne, transparentne i ažurirane makroekonomske podatke koji će doprineti boljem razumevanju ekonomskih kretanja i omogućiti kvalitetniju ekonomski zasnovanu strategiju.