Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Svazilend Novčana masa M2
Cena
Trenutna vrednost Novčana masa M2 u Svazilend je 20,927 milijardi SZL. Novčana masa M2 u Svazilend se smanjila na 20,927 milijardi SZL dana 1. 3. 2024., nakon što je bila 22,666 milijardi SZL dana 1. 2. 2024.. Od 1. 3. 2011. do 1. 4. 2024., prosečan BDP u Svazilend je bio 16,58 milijardi SZL. Rekordna vrednost je dostignuta dana 1. 12. 2023. sa 23,42 milijardi SZL, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2011. sa 8,39 milijardi SZL.
Novčana masa M2 ·
Maks
Novčana masa M2 | |
---|---|
1. 3. 2011. | 8,39 milijardi SZL |
1. 8. 2011. | 8,50 milijardi SZL |
1. 2. 2012. | 8,49 milijardi SZL |
1. 3. 2012. | 8,67 milijardi SZL |
1. 7. 2012. | 9,15 milijardi SZL |
1. 8. 2012. | 9,38 milijardi SZL |
1. 9. 2012. | 9,30 milijardi SZL |
1. 10. 2012. | 9,98 milijardi SZL |
1. 11. 2012. | 10,48 milijardi SZL |
1. 4. 2013. | 10,04 milijardi SZL |
1. 7. 2013. | 10,84 milijardi SZL |
1. 8. 2013. | 11,01 milijardi SZL |
1. 9. 2013. | 10,67 milijardi SZL |
1. 10. 2013. | 10,99 milijardi SZL |
1. 11. 2013. | 11,67 milijardi SZL |
1. 1. 2014. | 10,62 milijardi SZL |
1. 3. 2014. | 10,82 milijardi SZL |
1. 4. 2014. | 10,90 milijardi SZL |
1. 5. 2014. | 11,10 milijardi SZL |
1. 6. 2014. | 11,40 milijardi SZL |
1. 7. 2014. | 11,20 milijardi SZL |
1. 10. 2014. | 11,50 milijardi SZL |
1. 11. 2014. | 11,70 milijardi SZL |
1. 12. 2014. | 11,60 milijardi SZL |
1. 1. 2015. | 11,51 milijardi SZL |
1. 2. 2015. | 11,37 milijardi SZL |
1. 3. 2015. | 11,01 milijardi SZL |
1. 4. 2015. | 11,70 milijardi SZL |
1. 5. 2015. | 11,50 milijardi SZL |
1. 6. 2015. | 11,67 milijardi SZL |
1. 7. 2015. | 11,76 milijardi SZL |
1. 8. 2015. | 12,41 milijardi SZL |
1. 9. 2015. | 13,09 milijardi SZL |
1. 10. 2015. | 12,70 milijardi SZL |
1. 11. 2015. | 12,72 milijardi SZL |
1. 12. 2015. | 13,22 milijardi SZL |
1. 1. 2016. | 13,34 milijardi SZL |
1. 2. 2016. | 12,98 milijardi SZL |
1. 3. 2016. | 12,74 milijardi SZL |
1. 4. 2016. | 13,40 milijardi SZL |
1. 5. 2016. | 13,66 milijardi SZL |
1. 6. 2016. | 13,59 milijardi SZL |
1. 7. 2016. | 14,26 milijardi SZL |
1. 8. 2016. | 15,07 milijardi SZL |
1. 9. 2016. | 14,51 milijardi SZL |
1. 10. 2016. | 14,79 milijardi SZL |
1. 11. 2016. | 16,03 milijardi SZL |
1. 12. 2016. | 16,71 milijardi SZL |
1. 1. 2017. | 15,14 milijardi SZL |
1. 2. 2017. | 15,10 milijardi SZL |
1. 3. 2017. | 14,37 milijardi SZL |
1. 4. 2017. | 14,66 milijardi SZL |
1. 5. 2017. | 15,41 milijardi SZL |
1. 6. 2017. | 16,46 milijardi SZL |
1. 7. 2017. | 16,51 milijardi SZL |
1. 8. 2017. | 16,78 milijardi SZL |
1. 9. 2017. | 17,13 milijardi SZL |
1. 10. 2017. | 17,11 milijardi SZL |
1. 11. 2017. | 17,91 milijardi SZL |
1. 12. 2017. | 17,34 milijardi SZL |
1. 1. 2018. | 17,50 milijardi SZL |
1. 2. 2018. | 17,42 milijardi SZL |
1. 3. 2018. | 16,48 milijardi SZL |
1. 4. 2018. | 17,42 milijardi SZL |
1. 5. 2018. | 16,83 milijardi SZL |
1. 6. 2018. | 17,02 milijardi SZL |
1. 7. 2018. | 17,64 milijardi SZL |
1. 8. 2018. | 18,69 milijardi SZL |
1. 9. 2018. | 17,86 milijardi SZL |
1. 10. 2018. | 17,92 milijardi SZL |
1. 11. 2018. | 18,34 milijardi SZL |
1. 12. 2018. | 18,05 milijardi SZL |
1. 1. 2019. | 17,36 milijardi SZL |
1. 2. 2019. | 17,74 milijardi SZL |
1. 3. 2019. | 16,93 milijardi SZL |
1. 4. 2019. | 17,33 milijardi SZL |
1. 5. 2019. | 17,20 milijardi SZL |
1. 6. 2019. | 17,37 milijardi SZL |
1. 7. 2019. | 17,15 milijardi SZL |
1. 8. 2019. | 17,88 milijardi SZL |
1. 9. 2019. | 17,17 milijardi SZL |
1. 10. 2019. | 18,46 milijardi SZL |
1. 11. 2019. | 18,31 milijardi SZL |
1. 12. 2019. | 18,36 milijardi SZL |
1. 1. 2020. | 17,87 milijardi SZL |
1. 2. 2020. | 18,07 milijardi SZL |
1. 3. 2020. | 16,97 milijardi SZL |
1. 4. 2020. | 17,83 milijardi SZL |
1. 5. 2020. | 18,30 milijardi SZL |
1. 6. 2020. | 18,25 milijardi SZL |
1. 7. 2020. | 18,50 milijardi SZL |
1. 8. 2020. | 19,10 milijardi SZL |
1. 9. 2020. | 18,98 milijardi SZL |
1. 10. 2020. | 19,76 milijardi SZL |
1. 11. 2020. | 20,21 milijardi SZL |
1. 12. 2020. | 21,21 milijardi SZL |
1. 1. 2021. | 21,09 milijardi SZL |
1. 2. 2021. | 21,01 milijardi SZL |
1. 3. 2021. | 21,12 milijardi SZL |
1. 4. 2021. | 21,97 milijardi SZL |
1. 5. 2021. | 20,31 milijardi SZL |
1. 6. 2021. | 21,89 milijardi SZL |
1. 7. 2021. | 21,29 milijardi SZL |
1. 8. 2021. | 20,00 milijardi SZL |
1. 9. 2021. | 20,79 milijardi SZL |
1. 10. 2021. | 21,05 milijardi SZL |
1. 11. 2021. | 20,27 milijardi SZL |
1. 12. 2021. | 21,26 milijardi SZL |
1. 1. 2022. | 19,73 milijardi SZL |
1. 2. 2022. | 20,48 milijardi SZL |
1. 3. 2022. | 19,30 milijardi SZL |
1. 4. 2022. | 19,89 milijardi SZL |
1. 5. 2022. | 20,36 milijardi SZL |
1. 6. 2022. | 20,89 milijardi SZL |
1. 7. 2022. | 20,47 milijardi SZL |
1. 8. 2022. | 20,39 milijardi SZL |
1. 9. 2022. | 21,65 milijardi SZL |
1. 10. 2022. | 21,08 milijardi SZL |
1. 11. 2022. | 21,89 milijardi SZL |
1. 12. 2022. | 22,03 milijardi SZL |
1. 1. 2023. | 20,64 milijardi SZL |
1. 2. 2023. | 19,91 milijardi SZL |
1. 3. 2023. | 20,11 milijardi SZL |
1. 4. 2023. | 21,22 milijardi SZL |
1. 5. 2023. | 21,03 milijardi SZL |
1. 6. 2023. | 20,42 milijardi SZL |
1. 7. 2023. | 21,45 milijardi SZL |
1. 8. 2023. | 23,16 milijardi SZL |
1. 9. 2023. | 22,04 milijardi SZL |
1. 10. 2023. | 22,65 milijardi SZL |
1. 11. 2023. | 23,29 milijardi SZL |
1. 12. 2023. | 23,42 milijardi SZL |
1. 1. 2024. | 23,16 milijardi SZL |
1. 2. 2024. | 22,67 milijardi SZL |
1. 3. 2024. | 20,93 milijardi SZL |
Novčana masa M2 Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 20,927 milijardi SZL |
1. 2. 2024. | 22,666 milijardi SZL |
1. 1. 2024. | 23,164 milijardi SZL |
1. 12. 2023. | 23,421 milijardi SZL |
1. 11. 2023. | 23,289 milijardi SZL |
1. 10. 2023. | 22,654 milijardi SZL |
1. 9. 2023. | 22,043 milijardi SZL |
1. 8. 2023. | 23,156 milijardi SZL |
1. 7. 2023. | 21,447 milijardi SZL |
1. 6. 2023. | 20,42 milijardi SZL |
Slični makroekonomski pokazatelji za Novčana masa M2
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇿 Bilans centralne banke | 14,604 milijardi SZL | 13,518 milijardi SZL | Mesečno |
🇸🇿 Devizne rezerve | 9,558 milijardi SZL | 9,896 milijardi SZL | Mesečno |
🇸🇿 Kamata na kredit | 11 % | 11 % | Mesečno |
🇸🇿 Kamatna stopa | 7,5 % | 7,5 % | frequency_daily |
🇸🇿 Novčana agregacija M1 | 8,964 milijardi SZL | 8,148 milijardi SZL | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Afrika
- 🇩🇿Alžir
- 🇦🇴Angola
- 🇧🇯Benin
- 🇧🇼Bocvana
- 🇧🇫Burkina Faso
- 🇧🇮Burundi
- 🇨🇲Kamerun
- 🇨🇻Kape Verde
- 🇨🇫Centralnoafrička Republika
- 🇹🇩Čad
- 🇰🇲Komori
- 🇨🇬Kongo
- 🇿🇦Južna Afrika
- 🇩🇯Đibuti
- 🇪🇬Egipat
- 🇬🇶Ekvatorijalna Gvineja
- 🇪🇷Eritreja
- 🇪🇹Etiopija
- 🇬🇦Gabon
- 🇬🇲Gambija
- 🇬🇭Gana
- 🇬🇳Gvineja
- 🇬🇼Gvineja-Bisao
- 🇨🇮Obala Slonovače
- 🇰🇪Kenija
- 🇱🇸Lesoto
- 🇱🇷Liberia
- 🇱🇾Libija
- 🇲🇬Madagaskar
- 🇲🇼Malavi
- 🇲🇱Mali
- 🇲🇷Mauritanija
- 🇲🇺Mauricijus
- 🇲🇦Maroko
- 🇲🇿Mozambik
- 🇳🇦Namibija
- 🇳🇪Niger
- 🇳🇬Nigerija
- 🇷🇼Ruanda
- 🇸🇹Sao Tome i Principe
- 🇸🇳Senegal
- 🇸🇨Sejšeli
- 🇸🇱Sijera Leone
- 🇸🇴Somalija
- Južni Sudan
- 🇸🇩Sudan
- 🇹🇿Tanzanija
- 🇹🇬Togo
- 🇹🇳Tunis
- 🇺🇬Uganda
- 🇿🇲Zambija
- 🇿🇼Zimbabve
Šta je Novčana masa M2
**Ponuda Novca M2: Sveobuhvatan Vodič za Razumevanje i Analizu Makroekonomskog Pokazatelja** Ponuda novca (Money Supply) je ključni makroekonomski indikator koji meri ukupnu količinu novca dostupnog u ekonomiji. Jedan od najpraktičnijih i najrasprostranjenijih pokazatelja ponude novca je M2, koji uključuje gotovinu, depozite po viđenju, kao i štedne depozite i male oročene depozite. Na našem sajtu, eulerpool, mi pružamo detaljne i ažurirane informacije o makroekonomskim pokazateljima kako bi pomogli privrednicima, analitičarima i donosiocima odluka da razumeju ekonomiju boljim i preciznijim alatima. U ovom članku ćemo detaljno razmotriti koncept ponude novca M2, njegov značaj, metode merenja, kao i uticaj na ekonomiju. ### Značaj Ponude Novca M2 Ponuda novca M2 je od suštinskog značaja za razumevanje likvidnosti u ekonomiji. Ona predstavlja proširen ili široki oblik novčane mase i obuhvata sve komponente M1 (gotovinu i depozite po viđenju), zajedno sa dodatnim komponentama kao što su štedni depoziti, manji oročeni depoziti i novčani tržišni računi. Ovaj pokazatelj pruža realnu sliku monetarne baze koja može biti brzo transformisana u gotovinu za potrošnju ili investicije. Centralne banke, kao što je Narodna banka Srbije (NBS), prate ponudu novca M2 kako bi oblikovale monetarnu politiku i donosile odluke koje utiču na inflaciju, kamatne stope i makroekonomsko zdravlje. Razumevanje ove metrike je ključno za preduzetnike, finansijske analitičare i ekonomiste kako bi predvideli ekonomske trendove i doneli informacije odluke. ### Metodologija i Komponente Ponude Novca M2 Da bismo u potpunosti razumeli ponudu novca M2, neophodno je pozabaviti se njenim komponentama. M2 se sastoji iz četiri glavne komponente: 1. **Gotovina i depoziti po viđenju (M1)**: Ovo uključuje fizički novac u opticaju i sve depozite dostupne na zahtev. 2. **Štedni depoziti**: To su depoziti koji su obilno dostupni vlasnicima uz minimalne ili bez ograničenja. 3. **Manji oročeni depoziti**: To su depoziti s oročenjem do dve godine koji se mogu povući uz manju kamatnu kaznu. 4. **Novčani tržišni računi**: Računi koji kombinuju karakteristike štednje i investicija, često sa ograničenim brojem transakcija mesečno, ali s višim kamatnim stopama. ### Uticaj Ponude Novca M2 na Ekonomiju Ponuda novca M2 igra ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskog pejzaža. Promene u ponudi novca utiču na različite aspekte ekonomije: #### 1. **Inflacija** Jedan od glavnih efekata promene u ponudi novca je inflacija. Kada centralna banka poveća ponudu novca, više novca postaje dostupno za potrošnju i investicije, što može dovesti do rasta cena roba i usluga. S druge strane, smanjenje ponude novca može imati deflacijski efekat, smanjujući cene. #### 2. **Kamatne Stope** Ponuda novca značajno utiče na kamatne stope. Veća količina novca na tržištu dovodi do smanjenja kamatnih stopa jer banke imaju više sredstava za pozajmljivanje. Niže kamatne stope podstiču zaduživanje, investicije i potrošnju, što može ubrzati ekonomski rast. Nasuprot tome, smanjena ponuda novca može podići kamatne stope, čime se smanjuju potrošnja i investicije. #### 3. **Ekonomski Rast** Ekonomija zavisi od likvidnosti i dostupnosti novca. Šira ponuda novca može olakšati pristup kapitalu, stimulisati zaduživanje i investicije koje ubrzavaju ekonomski rast. Korišćenje ponude novca M2 kao indikatora može pomoći da se predvide budući trendovi u privredi. ### Merenje i Analiza Ponude Novca M2 Centralne banke i druge finansijske institucije redovno prate i objavljuju podatke o ponudi novca M2. Narodna banka Srbije, na primer, objavljuje mesečne i kvartalne izveštaje koji uključuju detalje o količini novca u opticaju. Ovi izveštaji su ključni za analizu trenutnog stanja ekonomije i predviđanje budućih ekonomskih kretanja. Na sajtu eulerpool, mi pružamo ažurirane podatke o ponudi novca M2 i nudeći napredne alate za vizuelizaciju i analizu podataka. Korišćenjem naših resursa, korisnici mogu precizno pratiti trendove u ponudi novca, analizirati njihove efekte i donositi bolje informisane odluke. ### Zaključak Razumevanje ponude novca M2 je od suštinskog značaja za svakog ko želi da dublje pronikne u dinamiku ekonomije. Kao jedan od ključnih pokazatelja monetarne politike, M2 omogućava analizu širih trendova, uticaja na inflaciju, kamatne stope i ekonomski rast. Naša misija na eulerpool je da pružimo najdetaljnije i najtačnije podatke i alate za analizu makroekonomskih pokazatelja uključujući ponudu novca M2. Na taj način, omogućavamo korisnicima da bolje razumeju ekonomske procese i donose informisane odluke zasnovane na kvantitativnim analizama i podacima. Verujemo da vam ovaj vodič može poslužiti kao osnov za dalje istraživanje ove važne makroekonomske metrike i njene primene u analizi i predviđanju ekonomskih trendova. Naša posvećenost tačnosti i detaljnoj analizi čini eulerpool pouzdanim izvorom za svakog ko je zainteresovan za praćenje ponude novca i drugih ključnih makroekonomskih pokazatelja.