Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Portugal Iskorišćenost kapaciteta
Cena
Trenutna vrednost Iskorišćenost kapaciteta u Portugal je 81,32 %. Iskorišćenost kapaciteta u Portugal smanjena je na 81,32 % dana 1. 9. 2023., nakon što je bila 81,5 % dana 1. 6. 2023.. Od 1. 12. 1986. do 1. 12. 2023., prosečni BDP u Portugal je bio 79,40 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 9. 2003. sa 85,37 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2009. sa 68,47 %.
Iskorišćenost kapaciteta ·
Maks
Ispoljenost kapaciteta | |
---|---|
1. 12. 1986. | 81,92 % |
1. 3. 1987. | 82,92 % |
1. 6. 1987. | 83,92 % |
1. 9. 1987. | 83,92 % |
1. 12. 1987. | 82,92 % |
1. 3. 1988. | 82,92 % |
1. 6. 1988. | 82,92 % |
1. 9. 1988. | 82,92 % |
1. 12. 1988. | 81,92 % |
1. 3. 1989. | 83,92 % |
1. 6. 1989. | 84,92 % |
1. 9. 1989. | 83,92 % |
1. 12. 1989. | 81,92 % |
1. 3. 1990. | 81,92 % |
1. 6. 1990. | 84,92 % |
1. 9. 1990. | 81,92 % |
1. 12. 1990. | 82,92 % |
1. 3. 1991. | 79,92 % |
1. 6. 1991. | 79,92 % |
1. 9. 1991. | 81,92 % |
1. 12. 1991. | 79,92 % |
1. 3. 1992. | 78,92 % |
1. 6. 1992. | 80,92 % |
1. 9. 1992. | 79,92 % |
1. 12. 1992. | 76,92 % |
1. 3. 1993. | 75,92 % |
1. 6. 1993. | 75,92 % |
1. 9. 1993. | 74,92 % |
1. 12. 1993. | 77,92 % |
1. 3. 1994. | 77,92 % |
1. 6. 1994. | 79,05 % |
1. 9. 1994. | 80,45 % |
1. 12. 1994. | 80,05 % |
1. 3. 1995. | 79,55 % |
1. 6. 1995. | 80,85 % |
1. 9. 1995. | 80,35 % |
1. 12. 1995. | 80,75 % |
1. 3. 1996. | 78,15 % |
1. 6. 1996. | 80,75 % |
1. 9. 1996. | 78,95 % |
1. 12. 1996. | 82,15 % |
1. 3. 1997. | 81,05 % |
1. 6. 1997. | 80,45 % |
1. 9. 1997. | 82,65 % |
1. 12. 1997. | 81,25 % |
1. 3. 1998. | 83,35 % |
1. 6. 1998. | 81,75 % |
1. 9. 1998. | 82,05 % |
1. 12. 1998. | 82,25 % |
1. 3. 1999. | 80,55 % |
1. 6. 1999. | 81,25 % |
1. 9. 1999. | 81,75 % |
1. 12. 1999. | 82,65 % |
1. 3. 2000. | 80,75 % |
1. 6. 2000. | 82,85 % |
1. 9. 2000. | 81,65 % |
1. 12. 2000. | 83,95 % |
1. 3. 2001. | 82,15 % |
1. 6. 2001. | 83,15 % |
1. 9. 2001. | 80,05 % |
1. 12. 2001. | 79,05 % |
1. 3. 2002. | 79,85 % |
1. 6. 2002. | 80,45 % |
1. 9. 2002. | 82,05 % |
1. 12. 2002. | 77,27 % |
1. 3. 2003. | 76,87 % |
1. 6. 2003. | 76,77 % |
1. 9. 2003. | 85,37 % |
1. 12. 2003. | 79,87 % |
1. 3. 2004. | 77,87 % |
1. 6. 2004. | 81,27 % |
1. 9. 2004. | 81,57 % |
1. 12. 2004. | 80,87 % |
1. 3. 2005. | 77,37 % |
1. 6. 2005. | 79,77 % |
1. 9. 2005. | 81,87 % |
1. 12. 2005. | 78,07 % |
1. 3. 2006. | 75,87 % |
1. 6. 2006. | 79,27 % |
1. 9. 2006. | 79,77 % |
1. 12. 2006. | 79,37 % |
1. 3. 2007. | 79,67 % |
1. 6. 2007. | 84,27 % |
1. 9. 2007. | 82,47 % |
1. 12. 2007. | 76,97 % |
1. 3. 2008. | 80,47 % |
1. 6. 2008. | 80,37 % |
1. 9. 2008. | 80,37 % |
1. 12. 2008. | 74,97 % |
1. 3. 2009. | 68,47 % |
1. 6. 2009. | 72,98 % |
1. 9. 2009. | 74,55 % |
1. 12. 2009. | 73,98 % |
1. 3. 2010. | 74,39 % |
1. 6. 2010. | 76,28 % |
1. 9. 2010. | 76,01 % |
1. 12. 2010. | 72,10 % |
1. 3. 2011. | 74,62 % |
1. 6. 2011. | 75,14 % |
1. 9. 2011. | 74,90 % |
1. 12. 2011. | 73,38 % |
1. 3. 2012. | 72,83 % |
1. 6. 2012. | 75,06 % |
1. 9. 2012. | 73,83 % |
1. 12. 2012. | 72,34 % |
1. 3. 2013. | 73,40 % |
1. 6. 2013. | 74,22 % |
1. 9. 2013. | 73,92 % |
1. 12. 2013. | 75,64 % |
1. 3. 2014. | 74,08 % |
1. 6. 2014. | 76,33 % |
1. 9. 2014. | 75,80 % |
1. 12. 2014. | 77,80 % |
1. 3. 2015. | 76,73 % |
1. 6. 2015. | 78,29 % |
1. 9. 2015. | 77,41 % |
1. 12. 2015. | 76,52 % |
1. 3. 2016. | 77,15 % |
1. 6. 2016. | 80,21 % |
1. 9. 2016. | 80,25 % |
1. 12. 2016. | 80,03 % |
1. 3. 2017. | 78,59 % |
1. 6. 2017. | 81,62 % |
1. 9. 2017. | 81,77 % |
1. 12. 2017. | 81,70 % |
1. 3. 2018. | 80,58 % |
1. 6. 2018. | 82,56 % |
1. 9. 2018. | 81,16 % |
1. 12. 2018. | 77,32 % |
1. 3. 2019. | 78,71 % |
1. 6. 2019. | 81,38 % |
1. 9. 2019. | 77,63 % |
1. 12. 2019. | 80,36 % |
1. 3. 2020. | 69,92 % |
1. 6. 2020. | 73,19 % |
1. 9. 2020. | 79,14 % |
1. 12. 2020. | 79,15 % |
1. 3. 2021. | 78,75 % |
1. 6. 2021. | 79,52 % |
1. 9. 2021. | 81,87 % |
1. 12. 2021. | 82,60 % |
1. 3. 2022. | 82,41 % |
1. 6. 2022. | 82,18 % |
1. 9. 2022. | 82,04 % |
1. 12. 2022. | 81,15 % |
1. 3. 2023. | 82,87 % |
1. 6. 2023. | 81,50 % |
1. 9. 2023. | 81,32 % |
Iskorišćenost kapaciteta Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 81,32 % |
1. 6. 2023. | 81,5 % |
1. 3. 2023. | 82,87 % |
1. 12. 2022. | 81,15 % |
1. 9. 2022. | 82,04 % |
1. 6. 2022. | 82,18 % |
1. 3. 2022. | 82,41 % |
1. 12. 2021. | 82,6 % |
1. 9. 2021. | 81,87 % |
1. 6. 2021. | 79,52 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Iskorišćenost kapaciteta
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇵🇹 Dozvole za električne automobile | 3.82 Units | 3.147 Units | Mesečno |
🇵🇹 Industrijska proizvodnja | 0,9 % | 5,6 % | Mesečno |
🇵🇹 Industrijska proizvodnja MoM | -3,2 % | -2,2 % | Mesečno |
🇵🇹 Poslovna klima | 1,9 points | 1,9 points | Mesečno |
🇵🇹 Proizvodnja automobila | 26.675 Units | 26.193 Units | Mesečno |
🇵🇹 Proizvodnja struje | 3.846,975 Gigawatt-hour | 4.674,047 Gigawatt-hour | Mesečno |
🇵🇹 Proizvodnja u industriji | -1,4 % | -0,5 % | Mesečno |
🇵🇹 Proizvodnja u rudarstvu | -2,2 % | -11,6 % | Mesečno |
🇵🇹 Promene u zalihostima | 64,3 mil. EUR | 159,4 mil. EUR | Kvartal |
🇵🇹 Rani indikator | 1,6 % | 1,8 % | Mesečno |
🇵🇹 Registracija vozila | 20.193 Units | 19.85 Units | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Iskorišćenost kapaciteta
Kapacitet iskorišćenja je ključni indikator u makroekonomskoj analizi, koji igra presudnu ulogu u razumevanju kako efikasno privredni subjekti koriste svoje resurse. Na Eulerpool-u, mi pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, uključujući i kapacitet iskorišćenja, kako bismo pomogli korisnicima da donesu informisane poslovne odluke. Ovaj tekst ima za cilj da vam pruži sveobuhvatno razumevanje koncepta kapaciteta iskorišćenja, njegovog značaja, načina merenja, faktora koji utiču na njega i njegove implikacije na privredu. Kapacitet iskorišćenja (Capacity Utilization) se definiše kao procenat dostupnih resursa (kao što su mašine, oprema i ljudska radna snaga) koje preduzeće ili industrija stvarno koristi u proizvodnji u odnosu na potencijal koji može da postigne pri punoj zaposlenosti tih resursa. Ova metrika je važna jer daje uvid u efikasnost proizvodnih procesa i sposobnost privrede da zadovolji potražnju. Visok nivo kapaciteta iskorišćenja često ukazuje na to da se resursi koriste efikasno i da privreda radi blizu svoje maksimalne proizvodne sposobnosti. Suprotno tome, nizak nivo kapaciteta iskorišćenja može signalizirati nedovoljnu potražnju, ekonomske poteškoće ili produžene periode smanjenja proizvodnje. Razumevanje ovih indikatora je ključno za donosioce odluka, investitore i analitičare jer pruža važan uvid u zdravstveno stanje privrede. Jedan od načina merenja kapaciteta iskorišćenja je kroz korišćenje anketnih podataka koje prikupljaju centralne banke ili državne statističke agencije. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, Federalna rezerva redovno objavljuje podatke o kapacitetu iskorišćenja kao deo industrijske proizvodnje. Ovi podaci omogućavaju analitičarima da procene procenat korišćenih industrijskih kapaciteta i identifikuju eventualne trendove ili promene u proizvodnoj aktivnosti. Jedan od ključnih faktora koji utiču na kapacitet iskorišćenja je poslovni ciklus. Tokom perioda ekonomske ekspanzije, kada je potražnja za robama i uslugama visoka, proizvođači teže da koriste veći procenat svojih kapaciteta kako bi odgovorili na tržišne zahteve. Suprotno tome, tokom recesije, smanjena potražnja može dovesti do pada iskorišćenosti kapaciteta, jer preduzeća smanjuju proizvodnju kako bi se prilagodila nižim nivoima potrošnje. Pored poslovnog ciklusa, na kapacitet iskorišćenja utiču i drugi faktori kao što su tehnička efikasnost, inovacije i ulaganja u novu tehnologiju. Preduzeća koja ulažu u modernizaciju opreme i optimizaciju proizvodnih procesa često postižu više nivoe kapaciteta iskorišćenja, jer su sposobna da proizvode efikasnije i sa manje otpadnih resursa. Kapacitet iskorišćenja takođe ima značajne implicacije na inflaciju. Kada je kapacitet iskorišćenja visok, preduzeća mogu početi da podižu cene kako bi maksimizirala profit, što može doprineti inflacionim pritiscima. S druge strane, nizak kapacitet iskorišćenja može signalizirati deflacione rizike, jer preduzeća smanjuju cene kako bi stimulisala potražnju. U globalizovanom svetu, kapacitet iskorišćenja ne treba posmatrati izolovano. Trgovinski partneri, internacionalni tokovi kapitala i globalne vrednosne lance igraju značajnu ulogu u određivanju kako se kapaciteti koriste. Na primer, promena u trgovinskom režimu, kao što su carinske barijere ili trgovinski ratovi, može uticati na nivo kapaciteta iskorišćenja u različitim zemljama. Eulerpool se izdvaja po tome što pruža sveobuhvatne i tačne makroekonomske podatke, uključujući i kapacitet iskorišćenja, koji su dragoceni za donosioce odluka širom sveta. Naša platforma omogućava korisnicima da lako pristupe podacima, analiziraju trendove i donesu strateške odluke zasnovane na pouzdanim informacijama. Zaključujući, kapacitet iskorišćenja je vitalni indikator u makroekonomiji koji pruža duboke uvide u efikasnost korišćenja resursa i zdravstveno stanje privrede. Visoki i niski nivoi kapaciteta iskorišćenja mogu imati ozbiljne posledice na ekonomski rast, inflaciju i ukupnu stabilnost tržišta. Razumevanje ovog koncepta i praćenje relevantnih podataka je ključno za efikasan rad u složenom ekonomskom okruženju. Eulerpool je posvećen pružanju kvalitetnih i pouzdanih podataka kako bi naši korisnici mogli da budu dobro informisani i uspešni u svojim poslovnim poduhvatima.