Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Lesoto Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede u Lesoto je 300,45 mil. LSL. Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede u Lesoto se smanjio na 300,45 mil. LSL dana 1. 9. 2023., nakon što je bio 336,32 mil. LSL dana 1. 6. 2023.. Od 1. 3. 2007. do 1. 12. 2023., prosečan BDP u Lesoto je bio 268,66 mil. LSL. Rekordno visoka vrednost je dostignuta dana 1. 12. 2016. sa 543,21 mil. LSL, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 9. 2007. i iznosila je 176,90 mil. LSL.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede ·
Maks
BDP iz poljoprivrede | |
---|---|
1. 3. 2007. | 180,29 mil. LSL |
1. 6. 2007. | 187,44 mil. LSL |
1. 9. 2007. | 176,90 mil. LSL |
1. 12. 2007. | 275,97 mil. LSL |
1. 3. 2008. | 213,36 mil. LSL |
1. 6. 2008. | 225,69 mil. LSL |
1. 9. 2008. | 213,56 mil. LSL |
1. 12. 2008. | 313,44 mil. LSL |
1. 3. 2009. | 220,60 mil. LSL |
1. 6. 2009. | 219,71 mil. LSL |
1. 9. 2009. | 195,81 mil. LSL |
1. 12. 2009. | 390,36 mil. LSL |
1. 3. 2010. | 207,18 mil. LSL |
1. 6. 2010. | 221,11 mil. LSL |
1. 9. 2010. | 185,36 mil. LSL |
1. 12. 2010. | 354,91 mil. LSL |
1. 3. 2011. | 211,69 mil. LSL |
1. 6. 2011. | 224,58 mil. LSL |
1. 9. 2011. | 197,13 mil. LSL |
1. 12. 2011. | 284,04 mil. LSL |
1. 3. 2012. | 205,26 mil. LSL |
1. 6. 2012. | 206,72 mil. LSL |
1. 9. 2012. | 192,67 mil. LSL |
1. 12. 2012. | 391,39 mil. LSL |
1. 3. 2013. | 240,76 mil. LSL |
1. 6. 2013. | 260,77 mil. LSL |
1. 9. 2013. | 226,37 mil. LSL |
1. 12. 2013. | 373,55 mil. LSL |
1. 3. 2014. | 219,02 mil. LSL |
1. 6. 2014. | 218,10 mil. LSL |
1. 9. 2014. | 187,34 mil. LSL |
1. 12. 2014. | 306,52 mil. LSL |
1. 3. 2015. | 215,99 mil. LSL |
1. 6. 2015. | 230,76 mil. LSL |
1. 9. 2015. | 218,85 mil. LSL |
1. 12. 2015. | 276,57 mil. LSL |
1. 3. 2016. | 293,16 mil. LSL |
1. 6. 2016. | 307,51 mil. LSL |
1. 9. 2016. | 297,65 mil. LSL |
1. 12. 2016. | 543,21 mil. LSL |
1. 3. 2017. | 295,02 mil. LSL |
1. 6. 2017. | 293,26 mil. LSL |
1. 9. 2017. | 226,41 mil. LSL |
1. 12. 2017. | 335,53 mil. LSL |
1. 3. 2018. | 250,05 mil. LSL |
1. 6. 2018. | 243,78 mil. LSL |
1. 9. 2018. | 231,04 mil. LSL |
1. 12. 2018. | 272,87 mil. LSL |
1. 3. 2019. | 241,13 mil. LSL |
1. 6. 2019. | 235,69 mil. LSL |
1. 9. 2019. | 232,27 mil. LSL |
1. 12. 2019. | 283,92 mil. LSL |
1. 3. 2020. | 261,79 mil. LSL |
1. 6. 2020. | 263,31 mil. LSL |
1. 9. 2020. | 261,89 mil. LSL |
1. 12. 2020. | 356,22 mil. LSL |
1. 3. 2021. | 302,82 mil. LSL |
1. 6. 2021. | 300,92 mil. LSL |
1. 9. 2021. | 293,58 mil. LSL |
1. 12. 2021. | 366,63 mil. LSL |
1. 3. 2022. | 317,19 mil. LSL |
1. 6. 2022. | 311,57 mil. LSL |
1. 9. 2022. | 300,70 mil. LSL |
1. 12. 2022. | 362,33 mil. LSL |
1. 3. 2023. | 317,66 mil. LSL |
1. 6. 2023. | 336,32 mil. LSL |
1. 9. 2023. | 300,45 mil. LSL |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 300,45 mil. LSL |
1. 6. 2023. | 336,32 mil. LSL |
1. 3. 2023. | 317,66 mil. LSL |
1. 12. 2022. | 362,33 mil. LSL |
1. 9. 2022. | 300,7 mil. LSL |
1. 6. 2022. | 311,57 mil. LSL |
1. 3. 2022. | 317,19 mil. LSL |
1. 12. 2021. | 366,63 mil. LSL |
1. 9. 2021. | 293,58 mil. LSL |
1. 6. 2021. | 300,92 mil. LSL |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇱🇸 BDP iz građevinarstva | 199,04 mil. LSL | 185,58 mil. LSL | Kvartal |
🇱🇸 BDP iz javne uprave | 702,94 mil. LSL | 734,6 mil. LSL | Kvartal |
🇱🇸 BDP iz komunalnih preduzeća | 208,03 mil. LSL | 243,62 mil. LSL | Kvartal |
🇱🇸 BDP iz proizvodnje | 609,23 mil. LSL | 733,04 mil. LSL | Kvartal |
🇱🇸 BDP iz rudarstva | 120,74 mil. LSL | 194,93 mil. LSL | Kvartal |
🇱🇸 BDP iz transportnog sektora | 108,92 mil. LSL | 100,43 mil. LSL | Kvartal |
🇱🇸 BDP iz usluga | 408,77 mil. LSL | 353,9 mil. LSL | Kvartal |
🇱🇸 BDP po glavi stanovnika | 950,71 USD | 952,25 USD | Godišnje |
🇱🇸 BDP po glavi stanovnika PPP | 2.518,29 USD | 2.522,39 USD | Godišnje |
🇱🇸 BDP po stalnim cenama | 5,146 milijardi LSL | 5,195 milijardi LSL | Kvartal |
🇱🇸 BIP | 2,05 milijardi USD | 2,29 milijardi USD | Godišnje |
🇱🇸 Godišnja stopa rasta BDP | 1,81 % | 0,88 % | Kvartal |
🇱🇸 Stopa rasta BDP | -1,18 % | -0,04 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Afrika
- 🇩🇿Alžir
- 🇦🇴Angola
- 🇧🇯Benin
- 🇧🇼Bocvana
- 🇧🇫Burkina Faso
- 🇧🇮Burundi
- 🇨🇲Kamerun
- 🇨🇻Kape Verde
- 🇨🇫Centralnoafrička Republika
- 🇹🇩Čad
- 🇰🇲Komori
- 🇨🇬Kongo
- 🇿🇦Južna Afrika
- 🇩🇯Đibuti
- 🇪🇬Egipat
- 🇬🇶Ekvatorijalna Gvineja
- 🇪🇷Eritreja
- 🇪🇹Etiopija
- 🇬🇦Gabon
- 🇬🇲Gambija
- 🇬🇭Gana
- 🇬🇳Gvineja
- 🇬🇼Gvineja-Bisao
- 🇨🇮Obala Slonovače
- 🇰🇪Kenija
- 🇱🇷Liberia
- 🇱🇾Libija
- 🇲🇬Madagaskar
- 🇲🇼Malavi
- 🇲🇱Mali
- 🇲🇷Mauritanija
- 🇲🇺Mauricijus
- 🇲🇦Maroko
- 🇲🇿Mozambik
- 🇳🇦Namibija
- 🇳🇪Niger
- 🇳🇬Nigerija
- 🇷🇼Ruanda
- 🇸🇹Sao Tome i Principe
- 🇸🇳Senegal
- 🇸🇨Sejšeli
- 🇸🇱Sijera Leone
- 🇸🇴Somalija
- Južni Sudan
- 🇸🇩Sudan
- 🇸🇿Svazilend
- 🇹🇿Tanzanija
- 🇹🇬Togo
- 🇹🇳Tunis
- 🇺🇬Uganda
- 🇿🇲Zambija
- 🇿🇼Zimbabve
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede
BDP iz poljoprivrede (Bruto domaći proizvod iz poljoprivrednog sektora) predstavlja ključnu komponentu makroekonomskih analiza, naročito u zemljama gde ovaj sektor igra značajnu ulogu u ekonomiji. Specifično, BDP iz poljoprivrede obuhvata vrednost svih proizvoda i usluga generisanih u agrarnom sektoru, uključujući ratarstvo, stočarstvo, šumarstvo, i ribarstvo. Ova kategorija podataka pruža uvid u doprinos poljoprivrede ukupnom ekonomskom rastu, što je od vitalnog značaja za tvorce politika, investitore i istraživače. Na našem sajtu eulerpool, pružamo precizne i detaljne podatke o makroekonomskim indikativima, uključujući i BDP iz poljoprivrede, kako bismo omogućili dublje razumevanje ekonomskih trendova i potencijala. Poljoprivredni sektor je osnova mnogih ekonomija, naročito u zemljama u razvoju, gde čini značajan deo nacionalnog BDP-a. BDP iz poljoprivrede meri se kao vrednost finalnih dobara proizvedenih u ovom sektoru, umanjena za vrednost inputa korišćenih u proizvodnom procesu. Na primer, u izračun BDP-a iz poljoprivrede ulazi vrednost žitarica, povrća, mesa i drugih proizvoda, ali se isključuju troškovi semena, stočne hrane i đubriva. Uloga BDP-a iz poljoprivrede u ukupnoj ekonomiji zavisi od nekoliko faktora, uključujući stopu tehnološkog napretka, klimatske uslove, državni okvir politika i nivo ulaganja u agrarni sektor. Ove varijable mogu značajno uticati na produktivnost i profitabilnost poljoprivrednih proizvodnih procesa. Na našem sajtu eulerpool, omogućavamo korisnicima praćenje ovih parametara kroz raznovrsne grafikone i tabele, koje olakšavaju analizu i donošenje informisanih odluka. Jedan od ključnih aspekata analize BDP-a iz poljoprivrede jeste utvrđivanje sezonalnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Poljoprivredni proizvodi često imaju sezonski karakter, što može dovesti do fluktuacija u mesečnoj ili kvartalnoj proizvodnji i, shodno tome, u BDP-u. Sezonalnost može biti izazvana različitim faktorima, uključujući klimatske promene i aktivnosti na polju setve i žetve. Uz pomoć podataka dostupnih na eulerpool, korisnici mogu identifikovati ove sezonalne trendove i bolje planirati svoje aktivnosti ili investicije u skladu sa tim. Osim sezonalnosti, poljoprivredni sektor je osetljiv i na eksternalije poput klimatskih promena i prirodnih katastrofa. Suše, poplave i druge ekstremne vremenske prilike mogu imati katastrofalne posledice po poljoprivrednu proizvodnju, što direktno utiče na BDP iz poljoprivrede. S obzirom na važnost praćenja ovih rizika, eulerpool pruža pristup relevantnim klimatskim i ekološkim podacima, omogućavajući korisnicima da procene njihov uticaj na poljoprivredni sektor i šire ekonomske trendove. Građevina takođe igra značajnu ulogu u poljoprivredi kroz izgradnju infrastrukturnih objekata kao što su sistemi za navodnjavanje, skladišta i transportna mreža. Investicije u ovakvu infrastrukturu mogu direktno uticati na efikasnost i produktivnost poljoprivrednih operacija, a samim tim i na BDP iz poljoprivrede. S obzirom na to, naš sajt nudi pregled investicija u infrastrukturu, omogućavajući korisnicima da procene njihov potencijalni uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Politike vlade, subvencije i regulative takođe imaju značajan uticaj na BDP iz poljoprivrede. Na primer, subvencije za nabavku semena ili đubriva, kao i povoljni krediti za poljoprivrednike, mogu značajno povećati proizvodnju i unaprediti celokupan agro-sektor. Na eulerpool, korisnici mogu dobiti informacije o aktuelnim i planiranim državnim politikama koje utiču na poljoprivredu, čime mogu bolje predvideti buduće promene i prilagoditi svoje strategije. U dodatku, globalni trgovinski tokovi i cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu imaju direktan uticaj na domaći BDP iz poljoprivrede. Rast cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda kao što su pšenica, kukuruz ili soja može doprineti povećavanju prihoda poljoprivrednika i samim tim i rastu domaćeg BDP-a. Nasuprot tome, pad cena može negativno uticati na ekonomsku stabilnost u poljoprivrednom sektoru. Pomoću podataka dostupnih na našem sajtu, korisnici mogu pratiti globalne trendove cena i trgovine, što im omogućava bolje upravljanje rizicima i planiranje poslovnih aktivnosti. Tehnološke inovacije u sektoru poljoprivrede takođe mogu značajno doprineti rastu BDP-a iz ovog sektora. Uvođenje novih tehnologija i metoda, kao što su precizna poljoprivreda, biotehnologija i automatizacija, mogu značajno povećati produktivnost i efikasnost poljoprivrednih aktivnosti. Naši podaci i analize na eulerpool omogućavaju korisnicima da prate nove trendove u tehnologiji i procene njihov uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i ekonomiju uopšte. Zanimljivo je napomenuti da BDP iz poljoprivrede može služiti kao indikator šireg ekonomskog zdravlja. Na primer, u periodima ekonomskih kriza, poljoprivredni sektor može pružiti relativno stabilan izvor prihoda i zapošljavanja, što može pomoći u izbegavanju dubljih ekonomskih padova. Takođe, rast BDP-a iz poljoprivrede može signalizirati poboljšanja u ruralnim oblastima i smanjenje siromaštva, što ima šire društvene i ekonomske implikacije. Naš sajt, eulerpool, posvećen je pružanju najkompletnijih i najtačnijih podataka iz oblasti makroekonomije, uključujući i BDP iz poljoprivrede. Sa lako dostupnim i detaljnim informacijama, omogućavamo korisnicima da donose informisane odluke, bilo da su u pitanju ekonomisti, investitori, kreatori politika ili istraživači. Analiza BDP-a iz poljoprivrede predstavlja crucialnu komponentu za razumevanje ukupne ekonomske slike i donošenje kvalitetnih strateških odluka.