Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Japan Doprinos spoljne tražnje bruto domaćem proizvodu (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Doprinos spoljne tražnje bruto domaćem proizvodu (BDP) u Japan iznosi 1,7 %. Doprinos spoljne tražnje bruto domaćem proizvodu (BDP) u Japan povećao se na 1,7 % dana 1. 6. 2023., nakon što je bio 0,4 % dana 1. 12. 2022.. Od 1. 6. 1994. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Japan bio je 0,05 %. Rekordan nivo je dostignut dana 1. 9. 2020. sa 2,90 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -2,80 %.
Doprinos spoljne tražnje bruto domaćem proizvodu (BDP) ·
Maks
Doprinos BDP-a kroz spoljnu potražnju. | |
---|---|
1. 9. 1996. | 0,30 % |
1. 12. 1996. | 0,30 % |
1. 3. 1997. | 0,20 % |
1. 6. 1997. | 0,60 % |
1. 12. 1997. | 0,40 % |
1. 6. 1998. | 0,20 % |
1. 9. 1999. | 0,20 % |
1. 3. 2000. | 0,50 % |
1. 9. 2001. | 0,10 % |
1. 12. 2001. | 0,10 % |
1. 3. 2002. | 0,40 % |
1. 6. 2002. | 0,50 % |
1. 12. 2002. | 0,20 % |
1. 3. 2003. | 0,10 % |
1. 6. 2003. | 0,40 % |
1. 9. 2003. | 0,20 % |
1. 12. 2003. | 0,40 % |
1. 3. 2004. | 0,30 % |
1. 6. 2004. | 0,20 % |
1. 6. 2005. | 0,40 % |
1. 9. 2005. | 0,10 % |
1. 12. 2005. | 0,50 % |
1. 3. 2006. | 0,10 % |
1. 6. 2006. | 0,10 % |
1. 9. 2006. | 0,30 % |
1. 12. 2006. | 0,20 % |
1. 3. 2007. | 0,30 % |
1. 6. 2007. | 0,20 % |
1. 9. 2007. | 0,50 % |
1. 12. 2007. | 0,30 % |
1. 3. 2008. | 0,20 % |
1. 6. 2008. | 0,10 % |
1. 6. 2009. | 1,80 % |
1. 9. 2009. | 0,50 % |
1. 12. 2009. | 0,70 % |
1. 3. 2010. | 0,50 % |
1. 6. 2010. | 0,10 % |
1. 9. 2010. | 0,20 % |
1. 9. 2011. | 0,90 % |
1. 3. 2012. | 0,20 % |
1. 3. 2013. | 0,40 % |
1. 6. 2014. | 1,00 % |
1. 12. 2014. | 0,40 % |
1. 3. 2015. | 0,20 % |
1. 3. 2016. | 0,40 % |
1. 6. 2016. | 0,10 % |
1. 9. 2016. | 0,30 % |
1. 12. 2016. | 0,20 % |
1. 3. 2017. | 0,20 % |
1. 9. 2017. | 0,50 % |
1. 3. 2018. | 0,20 % |
1. 6. 2018. | 0,10 % |
1. 3. 2019. | 0,40 % |
1. 12. 2019. | 0,10 % |
1. 9. 2020. | 2,90 % |
1. 12. 2020. | 0,50 % |
1. 3. 2021. | 0,20 % |
1. 9. 2021. | 0,20 % |
1. 6. 2022. | 0,10 % |
1. 12. 2022. | 0,40 % |
1. 6. 2023. | 1,70 % |
Doprinos spoljne tražnje bruto domaćem proizvodu (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2023. | 1,7 % |
1. 12. 2022. | 0,4 % |
1. 6. 2022. | 0,1 % |
1. 9. 2021. | 0,2 % |
1. 3. 2021. | 0,2 % |
1. 12. 2020. | 0,5 % |
1. 9. 2020. | 2,9 % |
1. 12. 2019. | 0,1 % |
1. 3. 2019. | 0,4 % |
1. 6. 2018. | 0,1 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Doprinos spoljne tražnje bruto domaćem proizvodu (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇯🇵 BDP iz građevinarstva | 27,113 Bio. JPY | 28,905 Bio. JPY | Godišnje |
🇯🇵 BDP iz javne uprave | 27,694 Bio. JPY | 27,402 Bio. JPY | Godišnje |
🇯🇵 BDP iz komunalnih preduzeća | 17,3 Bio. JPY | 16,286 Bio. JPY | Godišnje |
🇯🇵 BDP iz poljoprivrede | 5,694 Bio. JPY | 5,135 Bio. JPY | Godišnje |
🇯🇵 BDP iz proizvodnje | 119,501 Bio. JPY | 120,739 Bio. JPY | Godišnje |
🇯🇵 BDP iz rudarstva | 293,1 milijardi JPY | 337,9 milijardi JPY | Godišnje |
🇯🇵 BDP iz transportnog sektora | 24,597 Bio. JPY | 21,538 Bio. JPY | Godišnje |
🇯🇵 BDP iz usluga | 20,017 Bio. JPY | 19,859 Bio. JPY | Godišnje |
🇯🇵 BDP po glavi stanovnika | 37.079,11 USD | 36.202,64 USD | Godišnje |
🇯🇵 BDP po glavi stanovnika PPP | 46.268,42 USD | 45.174,73 USD | Godišnje |
🇯🇵 BDP po stalnim cenama | 555,264 Bio. JPY | 558,041 Bio. JPY | Kvartal |
🇯🇵 BIP | 4,213 Bio. USD | 4,256 Bio. USD | Godišnje |
🇯🇵 Bruto investicije u osnovna sredstva | 137,195 Bio. JPY | 137,533 Bio. JPY | Kvartal |
🇯🇵 Bruto nacionalni dohodak | 587,813 Bio. JPY | 585,672 Bio. JPY | Kvartal |
🇯🇵 Godišnja stopa rasta BDP | -0,2 % | 1,2 % | Kvartal |
🇯🇵 Godišnji rast BDP-a | 1,2 % | 2,2 % | Kvartal |
🇯🇵 Rast BDP-a u celoj godini | 1,9 % | 1 % | Godišnje |
🇯🇵 Stopa rasta BDP | -0,5 % | 0 % | Kvartal |
U Japanu, doprinos spoljne tražnje BDP-u meri ukupni doprinos neto izvoza robe i usluga BDP-u. Doprinos se izračunava kao razlika između doprinosa izvoza i uvoza.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Doprinos spoljne tražnje bruto domaćem proizvodu (BDP)
Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja jedan od ključnih makroekonomskih indikatora, koristeći se kao mera ukupne ekonomske aktivnosti jedne zemlje. Jedna od komponenti BDP-a koja igra važnu ulogu u njegovom rastu i strukturi je "doprinos spoljne tražnje". Ova komponenta uključuje izvoz robe i usluga, uvoz robe i usluga, kao i saldo tih transakcija. Na sajtu eulerpool, koji se profesionalno bavi prikazom makroekonomskih podataka, doprinos spoljne tražnje u analizi BDP-a zauzima centralno mesto. Doprinos spoljne tražnje BDP-u može se posmatrati kao dio ukupnog doprinosa različitih sektora privrede ekonomskom rastu. Ovo je kritično pri ocenjivanju koliko je jedna zemlja izložena međunarodnim tržištima i globalnim ekonomskim uslovima. Takođe, omogućava analitičarima, ekonomistima i policy-makerima da shvate koliko je nacionalna ekonomija zavisna od spoljne trgovine. Izvoz robe i usluga često predstavlja vitalni izvor prihoda za mnoge zemlje. Na primer, zemlje s jakim industrijskim sektorima ili bogatim prirodnim resursima kao što su nafta i minerali mogu se oslanjati na izvoz za značajan deo svojih prihoda. Rast izvoza utiče na povećanje proizvodnje, zaposlenosti i prihoda, što sve zajedno doprinosi rastu BDP-a. Upravo zbog toga, analiza izvoza predstavlja suštinski deo praćenja spoljne tražnje u BDP-u. S druge strane, uvoz robe i usluga može smanjiti ukupnu vrednost BDP-a, jer se radi o izdacima ka inostranstvu. Međutim, uvoz može imati pozitivne efekte ako omogućava domaćim proizvođačima da pristupe jeftinijim sirovinama ili tehnologijama koje povećavaju proizvodnu efikasnost. Balans između uvoza i izvoza, odnosno trgovinski bilans, ključan je indikator ekonomske stabilnosti jedne zemlje. Pozitivan saldo znači da zemlja više izvozi nego što uvozi, i obrnuto. Analizom doprinosa spoljne tražnje BDP-u možemo takođe uočiti uticaj stranih investicija. Strane direktne investicije mogu doneti potrebne kapitalne investicije, napredne tehnologije i poslovne prakse, što zauzvrat povećava konkurentnost domaćeg tržišta. Takođe, povećanje dostupnosti stranih proizvoda može diversifikovati ponudu za potrošače i preduzeća unutar zemlje. Naše platforme, poput eulerpool, omogućavaju detaljnu analizu i praćenje ovih komponenti u realnom vremenu. U tu svrhu, koristimo najpouzdanije izvore podataka, uključujući nacionalne statističke biro-e, međunarodne organizacije poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kao i specijalizovane poslovne i ekonomske publikacije. Jedan od primarnih ciljeva eulerpool-a je da pružimo podlogu za sveobuhvatne ekonometrijske analize. Korisnici naše platforme mogu koristiti makroekonomske podatke da bi formirali strategije i donosili informisane odluke na osnovu trendova u spoljnoj tražnji. To uključuje identifikovanje tržišta sa visokim izvoznim potencijalom, analiziranje uticaja uvoznih tarifa i kvota, kao i procenu ekonomske izloženosti prema tekućim globalnim ekonomskim uslovima. Regionalne i globalne ekonomske dinamike značajno utiču na spoljnu tražnju. Na primer, ekonomski rast u velikim ekonomijama poput SAD i Kine može povećati potražnju za izvoznim proizvodima iz manjih razvijenih i zemalja u razvoju. S druge strane, ekonomske krize ili recesije mogu značajno smanjiti potražnju za uvozom, što negativno utiče na zemlje koje zavise od izvoza. Stoga, praćenje tog doprinosa predstavlja bitan deo ekonomske politike. Vlade mogu koristiti podatke o spoljnoj tražnji da bi formulisale ekonomske politike koje podržavaju izvozno orijentisanu privredu. To može uključivati podsticaje za izvoznike, razvoj infrastrukture koja podržava trgovinu, kao i ulazak u trgovinske sporazume koji smanjuju barijere za trgovinu. Takođe, doprinos spoljne tražnje je bitan za dugoročnu održivost privrede. Zemlje sa uravnoteženom i diversifikovanom spoljnom trgovinom imaju bolju otpornost prema globalnim ekonomskim šokovima. Naša platforma pruža uvid u ovakve strategije i metode za praćenje ovih indikatora, što omogućava korisnicima da steknu dublje razumevanje složenih interakcija između međunarodne trgovine i domaće ekonomije. Konačno, eulerpool platforma pruža korisnicima mogućnost da vrše uporednu analizu između različitih zemalja i regiona, čime stiču bolje razumevanje globalnih ekonomskih trendova. Korišćenjem ove funkcionalnosti, analitičari mogu identifikovati ključne faktore uspeha izvozno orijentisanih ekonomija i primeniti te uvide na druga tržišta. Zaključujemo da je analiza doprinosa spoljne tražnje BDP-u neizostavna za sveobuhvatno razumevanje makroekonomskih performansi jedne zemlje. Pružajući detaljne i pouzdane podatke, eulerpool platforma stavlja na raspolaganje sve potrebne alate za dublju analizu i donošenje informisanih odluka, čime doprinosi boljem upravljanju i razvijanju ekonomskih potencijala.