Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Izrael Bruto domaći proizvod (BDP) iz građevinarstva
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz građevinarstva u Izrael iznosi 20,659 milijardi ILS. Bruto domaći proizvod (BDP) iz građevinarstva u Izrael povećao se na 20,659 milijardi ILS dana 1. 6. 2023., nakon što je bio 19,466 milijardi ILS dana 1. 3. 2023.. Od 1. 3. 2000. do 1. 9. 2023., prosečan BDP u Izrael je bio 13,55 milijardi ILS. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 12. 2022. sa 22,19 milijardi ILS, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2005. sa 8,53 milijardi ILS.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz građevinarstva ·
Maks
BDP iz građevinarstva | |
---|---|
1. 3. 2000. | 11,01 milijardi ILS |
1. 6. 2000. | 11,25 milijardi ILS |
1. 9. 2000. | 11,64 milijardi ILS |
1. 12. 2000. | 10,82 milijardi ILS |
1. 3. 2001. | 9,44 milijardi ILS |
1. 6. 2001. | 10,69 milijardi ILS |
1. 9. 2001. | 11,02 milijardi ILS |
1. 12. 2001. | 10,91 milijardi ILS |
1. 3. 2002. | 9,95 milijardi ILS |
1. 6. 2002. | 10,44 milijardi ILS |
1. 9. 2002. | 11,05 milijardi ILS |
1. 12. 2002. | 10,78 milijardi ILS |
1. 3. 2003. | 9,80 milijardi ILS |
1. 6. 2003. | 10,25 milijardi ILS |
1. 9. 2003. | 10,31 milijardi ILS |
1. 12. 2003. | 10,19 milijardi ILS |
1. 3. 2004. | 9,27 milijardi ILS |
1. 6. 2004. | 9,51 milijardi ILS |
1. 9. 2004. | 9,64 milijardi ILS |
1. 12. 2004. | 10,04 milijardi ILS |
1. 3. 2005. | 8,53 milijardi ILS |
1. 6. 2005. | 8,78 milijardi ILS |
1. 9. 2005. | 9,31 milijardi ILS |
1. 12. 2005. | 9,39 milijardi ILS |
1. 3. 2006. | 9,10 milijardi ILS |
1. 6. 2006. | 9,45 milijardi ILS |
1. 9. 2006. | 10,03 milijardi ILS |
1. 12. 2006. | 9,97 milijardi ILS |
1. 3. 2007. | 9,14 milijardi ILS |
1. 6. 2007. | 9,94 milijardi ILS |
1. 9. 2007. | 10,96 milijardi ILS |
1. 12. 2007. | 10,41 milijardi ILS |
1. 3. 2008. | 9,80 milijardi ILS |
1. 6. 2008. | 10,31 milijardi ILS |
1. 9. 2008. | 10,81 milijardi ILS |
1. 12. 2008. | 11,16 milijardi ILS |
1. 3. 2009. | 10,60 milijardi ILS |
1. 6. 2009. | 10,79 milijardi ILS |
1. 9. 2009. | 11,04 milijardi ILS |
1. 12. 2009. | 11,15 milijardi ILS |
1. 3. 2010. | 10,96 milijardi ILS |
1. 6. 2010. | 11,57 milijardi ILS |
1. 9. 2010. | 12,05 milijardi ILS |
1. 12. 2010. | 12,78 milijardi ILS |
1. 3. 2011. | 12,50 milijardi ILS |
1. 6. 2011. | 13,00 milijardi ILS |
1. 9. 2011. | 13,47 milijardi ILS |
1. 12. 2011. | 14,10 milijardi ILS |
1. 3. 2012. | 12,82 milijardi ILS |
1. 6. 2012. | 13,31 milijardi ILS |
1. 9. 2012. | 13,83 milijardi ILS |
1. 12. 2012. | 14,52 milijardi ILS |
1. 3. 2013. | 13,49 milijardi ILS |
1. 6. 2013. | 14,18 milijardi ILS |
1. 9. 2013. | 14,35 milijardi ILS |
1. 12. 2013. | 15,11 milijardi ILS |
1. 3. 2014. | 13,56 milijardi ILS |
1. 6. 2014. | 14,04 milijardi ILS |
1. 9. 2014. | 14,60 milijardi ILS |
1. 12. 2014. | 15,02 milijardi ILS |
1. 3. 2015. | 14,03 milijardi ILS |
1. 6. 2015. | 14,71 milijardi ILS |
1. 9. 2015. | 14,98 milijardi ILS |
1. 12. 2015. | 15,60 milijardi ILS |
1. 3. 2016. | 14,74 milijardi ILS |
1. 6. 2016. | 15,26 milijardi ILS |
1. 9. 2016. | 15,96 milijardi ILS |
1. 12. 2016. | 16,11 milijardi ILS |
1. 3. 2017. | 15,61 milijardi ILS |
1. 6. 2017. | 16,00 milijardi ILS |
1. 9. 2017. | 16,53 milijardi ILS |
1. 12. 2017. | 17,18 milijardi ILS |
1. 3. 2018. | 16,07 milijardi ILS |
1. 6. 2018. | 16,81 milijardi ILS |
1. 9. 2018. | 17,58 milijardi ILS |
1. 12. 2018. | 18,38 milijardi ILS |
1. 3. 2019. | 17,00 milijardi ILS |
1. 6. 2019. | 17,24 milijardi ILS |
1. 9. 2019. | 17,98 milijardi ILS |
1. 12. 2019. | 18,94 milijardi ILS |
1. 3. 2020. | 16,96 milijardi ILS |
1. 6. 2020. | 14,95 milijardi ILS |
1. 9. 2020. | 17,17 milijardi ILS |
1. 12. 2020. | 17,95 milijardi ILS |
1. 3. 2021. | 16,25 milijardi ILS |
1. 6. 2021. | 18,06 milijardi ILS |
1. 9. 2021. | 18,43 milijardi ILS |
1. 12. 2021. | 20,79 milijardi ILS |
1. 3. 2022. | 18,46 milijardi ILS |
1. 6. 2022. | 19,33 milijardi ILS |
1. 9. 2022. | 20,36 milijardi ILS |
1. 12. 2022. | 22,19 milijardi ILS |
1. 3. 2023. | 19,47 milijardi ILS |
1. 6. 2023. | 20,66 milijardi ILS |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz građevinarstva Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2023. | 20,659 milijardi ILS |
1. 3. 2023. | 19,466 milijardi ILS |
1. 12. 2022. | 22,193 milijardi ILS |
1. 9. 2022. | 20,356 milijardi ILS |
1. 6. 2022. | 19,333 milijardi ILS |
1. 3. 2022. | 18,457 milijardi ILS |
1. 12. 2021. | 20,792 milijardi ILS |
1. 9. 2021. | 18,43 milijardi ILS |
1. 6. 2021. | 18,062 milijardi ILS |
1. 3. 2021. | 16,25 milijardi ILS |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz građevinarstva
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇮🇱 BDP iz javne uprave | 63,789 milijardi ILS | 55,887 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz komunalnih preduzeća | 7,181 milijardi ILS | 6,303 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz poljoprivrede | 4,359 milijardi ILS | 4,254 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz transportnog sektora | 11,959 milijardi ILS | 11,832 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP po glavi stanovnika | 42.674,3 USD | 42.710,78 USD | Godišnje |
🇮🇱 BDP po glavi stanovnika PPP | 48.277,63 USD | 48.318,89 USD | Godišnje |
🇮🇱 BDP po stalnim cenama | 406,075 milijardi ILS | 405,728 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BIP | 509,9 milijardi USD | 525 milijardi USD | Godišnje |
🇮🇱 Bruto investicije u osnovna sredstva | 84,274 milijardi ILS | 76,344 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 Bruto nacionalni dohodak | 472,747 milijardi ILS | 478,871 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 Godišnja stopa rasta BDP | -3,998 % | 3,397 % | Kvartal |
🇮🇱 Godišnji rast BDP-a | 14,4 % | -21,6 % | Kvartal |
🇮🇱 Rast BDP-a u celoj godini | 1,844 % | 6,5 % | Godišnje |
🇮🇱 Stopa rasta BDP | -5,62 % | 0,45 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz građevinarstva
Bruto domaći proizvod (BDP) iz građevinarstva predstavlja ključnu komponentu makroekonomskih analiza svake zemlje. Ova kategorija omogućava duboko razumijevanje ekonomskih aktivnosti i njihovog doprinosa ukupnoj ekonomskoj slici države. Na našem sajtu, eulerpool, posvećeni smo pružanju najpreciznijih i najnovijih makroekonomskih podataka, uključujući one povezane sa građevinarstvom, kako bismo našim korisnicima omogućili donošenje informisanih odluka. Građevinarstvo, kao sektor, igra ključnu ulogu u ekonomskom razvoju svake države. Osim što doprinosi ukupnom BDP-u, građevinski sektor takođe ima značajan uticaj na zapošljavanje, infrastrukturalni razvoj i investicije. Kada analiziramo BDP iz građevinarstva, dobijamo jasniji uvid u to kako ovaj sektor doprinosi ekonomiji u celini, ali i kako se kreće s vremenom, u različitim ekonomskim uslovima. Jedan od najvažnijih aspekata BDP-a iz građevinarstva je njegova sposobnost da odražava stanje investicijskog ciklusa u zemlji. Naime, ovaj sektor često služi kao indikator općeg ekonomskog zdravlja. U periodima ekonomskog ekspanzije, povećavaju se investicije u gradnju stambenih i poslovnih objekata, putne infrastrukture, kao i drugih kapitalnih projekata. Suprotno tome, u periodima ekonomske krize, građevinski radovi često opadaju, što direktno utiče na smanjenje BDP-a iz građevinarstva. Osim domaćih investicija, značajan deo BDP-a iz građevinarstva dolazi i iz stranih direktnih investicija. Na primer, u zemljama koje privlače strani kapital za infrastrukturne projekte, ovaj aspekt može imati ogroman uticaj na ukupni BDP. Razvoj autoputeva, železnica, aerodroma, i drugih ključnih infrastrukturnih objekata često je rezultat međunarodne saradnje i investicija, što dodatno obogaćuje BDP iz građevinarstva. Takođe, građevinarstvo uključuje i radove na renoviranju i unapređenju već postojećih objekata. Ovi projekti mogu obuhvatiti širok spektar aktivnosti, od poboljšanja energetske efikasnosti zgrada do modernizacije poslovnih prostora. Ovi radovi imaju dvostruku korist: osim što neposredno utiču na povećanje građevinskih aktivnosti i samim tim BDP-a, oni takođe doprinose dugoročnom smanjenju troškova energetskih resursa i unapređenju radnih i životnih uslova. Kada govorimo o BDP-u iz građevinarstva, ne možemo ne pomenuti uticaj sezonalnosti na ovaj sektor. Građevinske aktivnosti često zavise od klimatskih uslova, što može imati sezonski efekat na obim radova. Tokom leta i blagih sezona, građevinske aktivnosti su obično intenzivnije, dok je u zimskim mesecima zapažen pad aktivnosti. Ovaj sezonski uticaj mora se uzeti u obzir prilikom analiza podataka kako bi se obezbedila tačnost i preciznost u tumačenju ekonomskih kretanja. Jedan od alata koji koristimo na eulerpool za preciznu analizu BDP-a iz građevinarstva je komparativna analiza sa prethodnim godinama, kao i sa sličnim ekonomijama. Ovaj pristup omogućava identifikaciju dugoročnih trendova i bilo kakvih anomalija koje bi mogle ukazati na strukturne promene u ekonomiji. Na primer, nagli porast ili pad građevinskih aktivnosti može ukazivati na promene u vladinim politikama, dostupnosti finansiranja ili opštu ekonomsku situaciju. Pored kvantitativnih podataka, kvalitativni aspekti građevinarstva takođe igraju značajnu ulogu u ekonomskim analizama. Faktori kao što su kvalitet radne snage, dostupnost građevinskog materijala, kao i efikasnost administrativnih procedura vezanih za dobijanje građevinskih dozvola, mogu značajno uticati na efikasnost i obim građevinskih radova. Naša platforma omogućava integraciju ovih kvalitativnih podataka sa kvantitativnim metrikama kako bi se dobila sveobuhvatna analiza građevinskog sektora. U savremenom globalnom ekonomskom okruženju, BDP iz građevinarstva može biti pod uticajem različitih međunarodnih faktora. Promene u globalnim cenama sirovina, tečajevima valuta, kao i međunarodnim trgovinskim odnosima mogu imati direktan uticaj na troškove i vremenske rokove građevinskih projekata. Na primer, porast cena čelika ili betona može značajno povećati troškove projekata, dok povoljni trgovinski aranžmani sa susednim zemljama mogu dovesti do snižavanja cena materijala i usluga. Naša misija na eulerpool je da pružimo korisnicima najpreciznije i najrelevantnije makroekonomske podatke, uključujući i one iz oblasti građevinarstva. Sa našim detaljnim bazama podataka i naprednim analitičkim alatima, korisnicima nudimo mogućnost da donesu informisane odluke koje će im pomoći da bolje razumeju i predvide ekonomske trendove. Bilo da ste investitor, analitičar, donosilac politika ili samo osoba zainteresovana za makroekonomiju, naša platforma vam pruža sve što vam je potrebno za dubinsku analizu BDP-a iz građevinarstva i drugih ključnih ekonomskih oblasti. Kao zaključak, BDP iz građevinarstva predstavlja vitalan deo svake ekonomije. Njegov značaj se ogleda ne samo u direktnom doprinosu ukupnom BDP-u, već i u sposobnosti da reflektuje širi ekonomski kontekst, uključujući investicije, zapošljavanje i infrastrukturni razvoj. Na platformi eulerpool, posvećeni smo pružanju sveobuhvatnih i preciznih informacija koje će vam pomoći da bolje razumijete i analizirate ovaj važan segment ekonomije.