Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Australija MI pokazatelj inflacije mesec-na-mesec (MnM)
Cena
Trenutna vrednost MI pokazatelj inflacije mesec-na-mesec (MnM) u Australija je 0,3 %. MI pokazatelj inflacije mesec-na-mesec (MnM) u Australija porastao je na 0,3 % na 1. 5. 2024., nakon što je bio 0,1 % na 1. 4. 2024.. Od 1. 9. 2002. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Australija je bio 0,22 %. Rekordno visoka vrednost dostignuta je na 1. 7. 2022. sa 1,20 %, dok je najniža vrednost zabeležena na 1. 5. 2020. sa -1,20 %.
MI pokazatelj inflacije mesec-na-mesec (MnM) ·
Maks
MI Inflacioni merilac MoM | |
---|---|
1. 9. 2002. | 0,20 % |
1. 10. 2002. | 0,30 % |
1. 12. 2002. | 0,60 % |
1. 1. 2003. | 0,20 % |
1. 2. 2003. | 0,70 % |
1. 3. 2003. | 0,10 % |
1. 4. 2003. | 0,10 % |
1. 6. 2003. | 0,40 % |
1. 8. 2003. | 0,20 % |
1. 9. 2003. | 0,20 % |
1. 11. 2003. | 0,40 % |
1. 12. 2003. | 0,10 % |
1. 1. 2004. | 0,40 % |
1. 2. 2004. | 0,20 % |
1. 3. 2004. | 0,40 % |
1. 4. 2004. | 0,20 % |
1. 5. 2004. | 0,30 % |
1. 8. 2004. | 0,20 % |
1. 9. 2004. | 0,20 % |
1. 10. 2004. | 0,10 % |
1. 11. 2004. | 0,40 % |
1. 1. 2005. | 0,60 % |
1. 2. 2005. | 0,20 % |
1. 3. 2005. | 0,50 % |
1. 4. 2005. | 0,20 % |
1. 6. 2005. | 0,40 % |
1. 7. 2005. | 0,40 % |
1. 8. 2005. | 0,30 % |
1. 9. 2005. | 0,70 % |
1. 1. 2006. | 0,70 % |
1. 3. 2006. | 0,30 % |
1. 4. 2006. | 0,60 % |
1. 5. 2006. | 0,60 % |
1. 6. 2006. | 0,20 % |
1. 7. 2006. | 0,20 % |
1. 8. 2006. | 0,60 % |
1. 11. 2006. | 0,20 % |
1. 12. 2006. | 0,30 % |
1. 2. 2007. | 0,20 % |
1. 3. 2007. | 0,50 % |
1. 4. 2007. | 0,20 % |
1. 5. 2007. | 0,10 % |
1. 6. 2007. | 0,20 % |
1. 7. 2007. | 0,60 % |
1. 8. 2007. | 0,50 % |
1. 9. 2007. | 0,20 % |
1. 10. 2007. | 0,30 % |
1. 11. 2007. | 0,20 % |
1. 12. 2007. | 0,60 % |
1. 1. 2008. | 0,30 % |
1. 2. 2008. | 0,30 % |
1. 3. 2008. | 0,40 % |
1. 4. 2008. | 0,50 % |
1. 5. 2008. | 0,30 % |
1. 6. 2008. | 0,50 % |
1. 7. 2008. | 0,40 % |
1. 8. 2008. | 0,10 % |
1. 9. 2008. | 0,40 % |
1. 1. 2009. | 0,80 % |
1. 2. 2009. | 0,70 % |
1. 6. 2009. | 0,40 % |
1. 7. 2009. | 0,90 % |
1. 11. 2009. | 0,30 % |
1. 12. 2009. | 0,30 % |
1. 1. 2010. | 0,80 % |
1. 2. 2010. | 0,10 % |
1. 3. 2010. | 0,50 % |
1. 4. 2010. | 0,40 % |
1. 5. 2010. | 0,50 % |
1. 6. 2010. | 0,30 % |
1. 7. 2010. | 0,10 % |
1. 8. 2010. | 0,20 % |
1. 9. 2010. | 0,10 % |
1. 10. 2010. | 0,30 % |
1. 11. 2010. | 0,40 % |
1. 12. 2010. | 0,20 % |
1. 1. 2011. | 0,40 % |
1. 2. 2011. | 0,20 % |
1. 3. 2011. | 0,60 % |
1. 4. 2011. | 0,30 % |
1. 5. 2011. | 0,20 % |
1. 7. 2011. | 0,30 % |
1. 9. 2011. | 0,10 % |
1. 10. 2011. | 0,10 % |
1. 12. 2011. | 0,50 % |
1. 1. 2012. | 0,20 % |
1. 2. 2012. | 0,10 % |
1. 3. 2012. | 0,50 % |
1. 4. 2012. | 0,40 % |
1. 7. 2012. | 0,20 % |
1. 8. 2012. | 0,60 % |
1. 9. 2012. | 0,20 % |
1. 10. 2012. | 0,10 % |
1. 12. 2012. | 0,40 % |
1. 1. 2013. | 0,20 % |
1. 3. 2013. | 0,20 % |
1. 4. 2013. | 0,30 % |
1. 5. 2013. | 0,20 % |
1. 7. 2013. | 0,50 % |
1. 8. 2013. | 0,10 % |
1. 9. 2013. | 0,20 % |
1. 10. 2013. | 0,10 % |
1. 11. 2013. | 0,20 % |
1. 12. 2013. | 0,70 % |
1. 1. 2014. | 0,10 % |
1. 2. 2014. | 0,20 % |
1. 3. 2014. | 0,20 % |
1. 4. 2014. | 0,40 % |
1. 5. 2014. | 0,30 % |
1. 9. 2014. | 0,10 % |
1. 10. 2014. | 0,20 % |
1. 11. 2014. | 0,10 % |
1. 1. 2015. | 0,10 % |
1. 3. 2015. | 0,40 % |
1. 4. 2015. | 0,30 % |
1. 5. 2015. | 0,30 % |
1. 6. 2015. | 0,10 % |
1. 7. 2015. | 0,20 % |
1. 8. 2015. | 0,10 % |
1. 9. 2015. | 0,30 % |
1. 11. 2015. | 0,10 % |
1. 12. 2015. | 0,20 % |
1. 1. 2016. | 0,40 % |
1. 4. 2016. | 0,10 % |
1. 6. 2016. | 0,60 % |
1. 8. 2016. | 0,20 % |
1. 9. 2016. | 0,40 % |
1. 10. 2016. | 0,20 % |
1. 11. 2016. | 0,10 % |
1. 12. 2016. | 0,50 % |
1. 1. 2017. | 0,60 % |
1. 3. 2017. | 0,10 % |
1. 4. 2017. | 0,50 % |
1. 6. 2017. | 0,20 % |
1. 7. 2017. | 0,10 % |
1. 8. 2017. | 0,10 % |
1. 9. 2017. | 0,30 % |
1. 10. 2017. | 0,30 % |
1. 11. 2017. | 0,20 % |
1. 12. 2017. | 0,10 % |
1. 1. 2018. | 0,30 % |
1. 3. 2018. | 0,10 % |
1. 4. 2018. | 0,50 % |
1. 7. 2018. | 0,10 % |
1. 8. 2018. | 0,10 % |
1. 9. 2018. | 0,30 % |
1. 10. 2018. | 0,10 % |
1. 12. 2018. | 0,40 % |
1. 2. 2019. | 0,10 % |
1. 3. 2019. | 0,40 % |
1. 4. 2019. | 0,10 % |
1. 7. 2019. | 0,30 % |
1. 9. 2019. | 0,10 % |
1. 10. 2019. | 0,10 % |
1. 12. 2019. | 0,30 % |
1. 1. 2020. | 0,30 % |
1. 3. 2020. | 0,20 % |
1. 6. 2020. | 0,60 % |
1. 7. 2020. | 0,90 % |
1. 8. 2020. | 0,10 % |
1. 9. 2020. | 0,10 % |
1. 11. 2020. | 0,30 % |
1. 12. 2020. | 0,50 % |
1. 1. 2021. | 0,20 % |
1. 2. 2021. | 0,10 % |
1. 3. 2021. | 0,40 % |
1. 4. 2021. | 0,40 % |
1. 6. 2021. | 0,40 % |
1. 7. 2021. | 0,50 % |
1. 9. 2021. | 0,30 % |
1. 10. 2021. | 0,20 % |
1. 11. 2021. | 0,30 % |
1. 12. 2021. | 0,20 % |
1. 1. 2022. | 0,40 % |
1. 2. 2022. | 0,50 % |
1. 3. 2022. | 0,80 % |
1. 5. 2022. | 1,10 % |
1. 6. 2022. | 0,30 % |
1. 7. 2022. | 1,20 % |
1. 9. 2022. | 0,50 % |
1. 10. 2022. | 0,40 % |
1. 11. 2022. | 1,00 % |
1. 12. 2022. | 0,20 % |
1. 1. 2023. | 0,90 % |
1. 2. 2023. | 0,40 % |
1. 3. 2023. | 0,30 % |
1. 4. 2023. | 0,20 % |
1. 5. 2023. | 0,90 % |
1. 6. 2023. | 0,10 % |
1. 7. 2023. | 0,80 % |
1. 8. 2023. | 0,20 % |
1. 11. 2023. | 0,30 % |
1. 12. 2023. | 1,00 % |
1. 1. 2024. | 0,30 % |
1. 3. 2024. | 0,10 % |
1. 4. 2024. | 0,10 % |
1. 5. 2024. | 0,30 % |
MI pokazatelj inflacije mesec-na-mesec (MnM) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 5. 2024. | 0,3 % |
1. 4. 2024. | 0,1 % |
1. 3. 2024. | 0,1 % |
1. 1. 2024. | 0,3 % |
1. 12. 2023. | 1 % |
1. 11. 2023. | 0,3 % |
1. 8. 2023. | 0,2 % |
1. 7. 2023. | 0,8 % |
1. 6. 2023. | 0,1 % |
1. 5. 2023. | 0,9 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za MI pokazatelj inflacije mesec-na-mesec (MnM)
U Australiji, Melbourne Institute Monthly Inflation Gauge procenjuje mesečne promene cena za širok spektar roba i usluga u glavnim gradovima Australije. Cilj mu je da pruža finansijskim tržištima i donosiocima politika redovne ažurirane informacije o trendovima inflacije. Izveštaj se bazira na metodologiji Australijskog zavoda za statistiku za izračunavanje kvartalnog indeksa potrošačkih cena.
Makro stranice za druge zemlje u Australija
Šta je MI pokazatelj inflacije mesec-na-mesec (MnM)
MI Inflation Gauge MoM: Analiza i Uticaj na Makroekonomsku Stabilnost Srbije Dobrodošli na eulerpool, vašu stručnu platformu za praćenje makroekonomskih podataka. Danas ćemo se fokusirati na jedan od ključnih pokazatelja ekonomskih kretanja, a to je MI Inflation Gauge MoM (Monthly). Kao što je poznato, inflacija je jedan od centralnih makroekonomskih parametara koji se pomno prati i analizira u svrhu donošenja ekonomskih politika. U ovoj analizi ćemo detaljno razmotriti značaj, metodologiju, i implikacije MI Inflation Gauge MoM za ekonomiju Srbije. MI Inflation Gauge MoM predstavlja mesečnu meru inflacije, odnosno procentualnu promenu cena potrošačkih proizvoda i usluga iz meseca u mesec. Ova metrika je od suštinskog značaja za razumevanje trenutnih inflacionih pritisaka u ekonomiji. Uopšteno govoreći, kada cene rastu, kupovna moć građana se smanjuje, što može imati značajan uticaj na ukupnu ekonomsku aktivnost i životni standard. Vrednost MI Inflation Gauge MoM može biti pozitivna ili negativna. Pozitivna vrednost označava povećanje cena, dok negativna vrednost ukazuje na deflaciju, odnosno smanjenje cena. Centralne banke, poput Narodne banke Srbije, pažljivo prate ove pokazatelje kako bi donosile odluke o monetarnoj politici. Cilj je održavanje stabilnosti cena kako bi se osiguralo povoljno ekonomsko okruženje za rast i razvoj. Izračunavanje MI Inflation Gauge MoM zahteva preciznu metodologiju. Prikupljanje podataka obuhvata širok spektar potrošačkih proizvoda i usluga, čije cene se redovno prate i analiziraju. Ovi podaci se zatim agregiraju kako bi se dobila celokupna slika inflacionih kretanja. U ovaj proces su uključeni brojni faktori kao što su troškovi stanovanja, hrana, energija, zdravstvo, transport, i obrazovanje. Sve ove komponente zajedno pružaju sveobuhvatan uvid u ekonomske trendove. Inflacija može nastati usled različitih faktora. Jedan od njih je povećanje troškova proizvodnje, što može biti rezultat rasta cena sirovina ili energije. Takođe, inflacija može biti posledica povećanog tražnja za robama i uslugama. U situacijama kada je tražnja veća od ponude, cene imaju tendenciju da rastu, što vodi ka inflaciji. Na globalnom nivou, inflacioni pritisci mogu biti izazvani i dešavanjima kao što su geopolitički konflikti, pandemije, ili promene u trgovinskim politikama. Posmatranje MI Inflation Gauge MoM kroz prizmu globalnih uticaja pruža dodatni nivo razumevanja. Na primer, fluktuacije u cenama nafte na svetskom tržištu mogu direktno uticati na troškove proizvodnje i distribucije, što se reflektuje na krajnju cenu proizvoda i usluga. Ekonomija Srbije, kao i većine drugih zemalja, nije izolovana od ovih dešavanja, te je važno pratiti i analizirati globalne trendove kako bi se precizno predvideli lokalni inflacioni pritisci. Za donosioca odluka, kao što su vlada i centralna banka, MI Inflation Gauge MoM služi kao ključni indikativni alat. Na osnovu ovog pokazatelja mogu se doneti odluke o prilagođavanju kamatnih stopa, fiskalnoj politici, i drugim merama koje su usmerene ka stabilizaciji cena i održivom ekonomskom rastu. Na primer, u slučaju povećanih inflacionih pritisaka, centralna banka može odlučiti da poveća referentne kamatne stope kako bi smanjila potrošnju i smirila rast cena. S druge strane, u uslovima deflacije, može se pribegavati smanjenju kamatnih stopa kako bi se podstakla potrošnja i investicije. Praćenje MI Inflation Gauge MoM je takođe važno za preduzetnike i investitore. Razumevanje inflacionih trendova omogućava bolje planiranje poslovnih aktivnosti. Na primer, ako se očekuje rast inflacije, preduzetnici mogu odlučiti da unapred kupuju sirovine ili revidiraju cene svojih proizvoda kako bi ublažili negativne efekte inflacije. Investitori takođe koriste ove podatke kako bi doneli informisane odluke o ulaganjima, jer inflacija može uticati na prinos i rizik različitih investicionih klasa. Stanovništvo se takođe suočava sa direktnim posledicama inflacionih kretanja. Rast cena može smanjiti realne prihode domaćinstava, čineći ih manje sposobnim da zadovolje svoje svakodnevne potrebe. Ovo se posebno odražava na standard života, jer rast cena hrane, energenata, i stanovanja direktno utiče na budžet prosečnog građanina. Razumevanje MI Inflation Gauge MoM pomaže građanima da budu bolje informisani i pripremljeni za potencijalne promene u troškovima života. Naravno, inflacija nije uvek negativna pojava. Određeni, kontrolisani nivoi inflacije mogu biti znak zdrave i rastuće ekonomije. Kada su inflacioni pritisci pod kontrolom, oni mogu podstaći potrošnju i investicije, što vodi ka povećanju proizvodnje i zapošljavanja. Ključ je u balansu i blagovremenom reagovanju kako bi se izbegly ekstremne oscilacije. U zaključku, MI Inflation Gauge MoM je ključni indikator koji pruža vredne uvide u trenutna i futura inflaciona kretanja u Srbiji. Kroz pažljivo praćenje i analizu ovog pokazatelja, moguće je doneti informisane odluke koje podržavaju dugoročnu ekonomsku stabilnost i rast. Naš tim na eulerpool se posvećuje pružanju najtačnijih i najrelevantnijih podataka kako bi vam pomogao da bolje razumete složenu ekonomsku dinamiku i efikasno odgovorite na izazove koji predstoje.