Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Albanija Dolazak turista
Cena
Trenutna vrednost Dolazak turista u Albanija je 3,013 mil. . Dolazak turista u Albanija je porastao na 3,013 mil. dana 1. 6. 2024., nakon što je bio 1,535 mil. dana 1. 3. 2024.. Od 1. 3. 2001. do 1. 9. 2024., prosečan BDP u Albanija je bio 907.430,29 . Svevremenski maksimum je dostignut dana 1. 9. 2024. sa 5,13 mil. , dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2001. sa 62.116,00 .
Dolazak turista ·
Maks
Broj dolazaka turista | |
---|---|
1. 3. 2001. | 62.116,00 |
1. 6. 2001. | 62.116,00 |
1. 9. 2001. | 132.919,00 |
1. 12. 2001. | 353.507,00 |
1. 3. 2002. | 68.108,00 |
1. 6. 2002. | 102.107,00 |
1. 9. 2002. | 225.687,00 |
1. 12. 2002. | 74.672,00 |
1. 3. 2003. | 63.085,00 |
1. 6. 2003. | 130.071,00 |
1. 9. 2003. | 271.132,00 |
1. 12. 2003. | 93.769,00 |
1. 3. 2004. | 77.883,00 |
1. 6. 2004. | 143.041,00 |
1. 9. 2004. | 305.842,00 |
1. 12. 2004. | 118.643,00 |
1. 3. 2005. | 89.677,00 |
1. 6. 2005. | 151.189,00 |
1. 9. 2005. | 370.122,00 |
1. 12. 2005. | 136.849,00 |
1. 3. 2006. | 109.598,00 |
1. 6. 2006. | 195.642,00 |
1. 9. 2006. | 462.081,00 |
1. 12. 2006. | 169.717,00 |
1. 3. 2007. | 146.973,00 |
1. 6. 2007. | 245.658,00 |
1. 9. 2007. | 525.452,00 |
1. 12. 2007. | 208.431,00 |
1. 3. 2008. | 187.249,00 |
1. 6. 2008. | 316.103,00 |
1. 9. 2008. | 660.841,00 |
1. 12. 2008. | 254.998,00 |
1. 3. 2009. | 188.690,00 |
1. 6. 2009. | 367.353,00 |
1. 9. 2009. | 1,03 mil. |
1. 12. 2009. | 269.373,00 |
1. 3. 2010. | 201.181,00 |
1. 6. 2010. | 397.870,00 |
1. 9. 2010. | 1,47 mil. |
1. 12. 2010. | 343.636,00 |
1. 3. 2011. | 289.623,00 |
1. 6. 2011. | 555.757,00 |
1. 9. 2011. | 1,66 mil. |
1. 12. 2011. | 430.735,00 |
1. 3. 2012. | 321.734,00 |
1. 6. 2012. | 671.836,00 |
1. 9. 2012. | 2,03 mil. |
1. 12. 2012. | 490.478,00 |
1. 3. 2013. | 382.416,00 |
1. 6. 2013. | 652.609,00 |
1. 9. 2013. | 1,68 mil. |
1. 12. 2013. | 545.712,00 |
1. 3. 2014. | 481.136,00 |
1. 6. 2014. | 815.196,00 |
1. 9. 2014. | 1,78 mil. |
1. 12. 2014. | 596.690,00 |
1. 3. 2015. | 487.271,00 |
1. 6. 2015. | 973.362,00 |
1. 9. 2015. | 2,00 mil. |
1. 12. 2015. | 665.823,00 |
1. 3. 2016. | 561.948,00 |
1. 6. 2016. | 1,04 mil. |
1. 9. 2016. | 2,40 mil. |
1. 12. 2016. | 738.901,00 |
1. 3. 2017. | 601.940,00 |
1. 6. 2017. | 1,16 mil. |
1. 9. 2017. | 2,47 mil. |
1. 12. 2017. | 893.017,00 |
1. 3. 2018. | 676.889,00 |
1. 6. 2018. | 1,24 mil. |
1. 9. 2018. | 3,14 mil. |
1. 12. 2018. | 864.980,00 |
1. 3. 2019. | 695.027,00 |
1. 6. 2019. | 1,44 mil. |
1. 9. 2019. | 3,33 mil. |
1. 12. 2019. | 944.036,00 |
1. 3. 2020. | 573.723,00 |
1. 6. 2020. | 208.171,00 |
1. 9. 2020. | 1,34 mil. |
1. 12. 2020. | 535.616,00 |
1. 3. 2021. | 513.844,00 |
1. 6. 2021. | 1,17 mil. |
1. 9. 2021. | 3,19 mil. |
1. 12. 2021. | 810.182,00 |
1. 3. 2022. | 671.210,00 |
1. 6. 2022. | 1,88 mil. |
1. 9. 2022. | 3,87 mil. |
1. 12. 2022. | 1,12 mil. |
1. 3. 2023. | 1,07 mil. |
1. 6. 2023. | 2,33 mil. |
1. 9. 2023. | 4,90 mil. |
1. 12. 2023. | 1,86 mil. |
1. 3. 2024. | 1,54 mil. |
1. 6. 2024. | 3,01 mil. |
Dolazak turista Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2024. | 3,013 mil. |
1. 3. 2024. | 1,535 mil. |
1. 12. 2023. | 1,861 mil. |
1. 9. 2023. | 4,898 mil. |
1. 6. 2023. | 2,326 mil. |
1. 3. 2023. | 1,071 mil. |
1. 12. 2022. | 1,115 mil. |
1. 9. 2022. | 3,875 mil. |
1. 6. 2022. | 1,883 mil. |
1. 3. 2022. | 671.21 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Dolazak turista
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇦🇱 Bilans usluga prema BDP | -6 % of GDP | -7,6 % of GDP | Godišnje |
🇦🇱 Indeks terorizma | 0 Points | 0 Points | Godišnje |
🇦🇱 Inostrani dug | 10,111 milijardi EUR | 10,292 milijardi EUR | Kvartal |
🇦🇱 Izvozi | 30,728 milijardi ALL | 22,493 milijardi ALL | Mesečno |
🇦🇱 Proizvodnja sirove nafte | 13 BBL/D/1K | 13 BBL/D/1K | Mesečno |
🇦🇱 Rezerve zlata | 3,42 Tonnes | 3,42 Tonnes | Kvartal |
🇦🇱 Strane direktne investicije | 395,34 mil. EUR | 354,49 mil. EUR | Kvartal |
🇦🇱 Tečajna lista | -371,4 mil. EUR | -232,11 mil. EUR | Kvartal |
🇦🇱 Tokovi kapitala | -270,48 mil. EUR | -218,31 mil. EUR | Kvartal |
🇦🇱 Transakcije | 268,04 mil. EUR | 241,88 mil. EUR | Kvartal |
🇦🇱 Trgovački bilans | -44,554 milijardi ALL | -40,734 milijardi ALL | Mesečno |
🇦🇱 Uvozi | 79,306 milijardi ALL | 75,303 milijardi ALL | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Dolazak turista
‘Turistički dolasci’ su ključna makroekonomska kategorija koja pomaže u proceni privrednih performansi neke zemlje kroz prizmu turizma. Kao merilo broja međunarodnih posetilaca koji ulaze u zemlju tokom određenog vremenskog perioda, turistički dolasci pružaju važne informacije o turističkoj atraktivnosti, ekonomskim prilikama i ukupnom zdravlju ekonomije domaćina. Na sajtu kao što je Eulerpool, koji se bavi prikazom makroekonomskih podataka, ovi podaci su posebno dragoceni za razumevanje i analiziranje privredne dinamike. Turizam je izuzetno važan sektor i može biti jedan od ključnih izvora deviznog prihoda za mnoge zemlje. Rast turističkih dolazaka najčešće ukazuje na povećanu privlačnost zemlje kao destinacije, što može biti rezultat različitih faktora kao što su poboljšana infrastruktura, politička stabilnost, atraktivne prirodne i kulturne destinacije, kao i efektivne marketinške kampanje. S druge strane, pad u turističkim dolascima može biti znak potencijalnih problema kao što su politička nestabilnost, loša ekonomska situacija ili problemi u infrastrukturi. Jedan od glavnih pokazatelja koji se koristi za analizu podataka o turističkim dolascima je sezonski prilagođen indeks, koji omogućava direktno poređenje podataka iz različitih vremenskih perioda. Ova metoda je naročito korisna zato što uzima u obzir sezonske varijacije koje mogu znatno uticati na broj turista, kao što su letnji i zimski odmori, praznici i specifična događanja poput festivala. Analyzirajući turističke dolaske sajt Eulerpool omogućava da se napravi detaljna analiza koja može uključivati nekoliko glavnih koraka. Prvo, potrebno je sagledati istorijske podatke i trendove kako bi se identifikovale dugoročne promene. Ovo je važno zbog toga što može pomoći u predviđanju budućih trendova i identifikaciji potencijalnih prilika i rizika. Drugo, makroekonomsko okruženje treba detaljno istražiti kako bi se utvrdilo koje spoljno-ekonomske i političke faktore treba uzeti u obzir. Naprimer, ekonomska kriza u jednoj regiji može značajno uticati na broj dolazaka iz te regije. U modernom svetu, digitalizacija i internet igraju značajnu ulogu u promociji turističkih destinacija. Posebno, marketinške kampanje usmerene na društvene mreže, optimizacija za pretraživače (SEO) i onlajn platforme za rezervaciju putovanja, doprinose povećanju vidljivosti destinacija. Takođe, analiza podataka iz ovih izvora može dati dodatne uvide u preferencije i ponašanje turista, što može biti korisno za optimizaciju strategija poslovanja u turističkom sektoru. Jedna od ključnih prednosti koju Eulerpool pruža korisnicima jeste mogućnost upoređivanja podataka o turističkim dolascima sa različitim makroekonomskim indikatorima. Na primer, podatke o turističkim dolascima može biti korisno porediti sa indikatorima kao što su bruto domaći proizvod (BDP), inflacija, stopa nezaposlenosti, kurs valute i trgovinski deficit. Poređenjem ovih podataka mogu se uočiti važne veze i korelacije koje pomažu u boljem razumevanju uticaja turizma na ekonomiju. Turistički dolasci takođe imaju značajan efekat na više sektora unutar zemlje domaćina. U sektoru ugostiteljstva, na primer, veći broj turista obično dovodi do povećane tražnje za smeštajem, restoranima, turističkim vodičima i sličnim uslugama. U transportnom sektoru, porast turista često znači veću potražnju za avio-kartama, vozovima, autobusima i automobilima za iznajmljivanje. Povećan broj turista takođe može potaknuti investicije u infrastrukturu, kao što su aerodromi, putevi, hoteli i turistički kompleksi. S druge strane, postoji i nekoliko izazova povezanih sa povećanjem broja turističkih dolazaka. Iako turizam može značajno doprineti ekonomskom rastu, preterana turistička aktivnost može negativno uticati na lokalne zajednice i životnu sredinu. Te pojave uključuju prenapučenost, zagađenje i degradaciju turističkih atrakcija. Održivi turizam koji se zasniva na pažljivom planiranju i regulaciji može pomoći u ublažavanju ovih problema. Kada se sve uzme u obzir, turistički dolasci predstavljaju mnogo više od običnog broja posetilaca koji ulaze u neku zemlju. Oni su ključni makroekonomski indikator koji daje uvid u širi ekonomski, socijalni i ekološki kontekst. Eulerpool, kao platforma koja pruža detaljne makroekonomske podatke, omogućava korisnicima da na osnovu pouzdanih i ažuriranih podataka donose informisane odluke i razvijaju efikasne strategije za upravljanje turističkim sektorom. Kako bi korisnici što bolje iskoristili podatke o turističkim dolascima, dobra praksa je kontinuirano praćenje i analiziranje trendova, uz korišćenje multivarijantnih analiza za dublje razumevanje složenih veza između turizma i drugih ekonomskih indikatora. Uz sve navedeno, jasno je da su turistički dolasci i analiziranje njihovih trendova od krucijalnog značaja za sve zainteresovane strane - od državnih i lokalnih vlasti, preko poslovnih subjekata u turizmu, pa sve do analitičara i istraživača. Eulerpool takođe omogućava povezivanje podataka o turističkim dolascima sa drugim ključnim komponentama ekonomskog sistema jedne zemlje, pružajući sveobuhvatan pogled na vitalnost i potencijal rasta turističkog sektora.